Такорећи нема никога ко би умањио тежину његове посете због чињенице да је реч о човеку који је део одлазеће америчке администрације.
Анализе и расправе Бајденових порука у Београду и Приштини вероватно још неће ни бити завршене, а Србија, почетком јесени, дочекује другог значајног госта – руског премијера Дмитрија Медведева. И управо је тако згуснут распоред америчких и руских званичника повод за поновне спекулације о борби ове две велесиле за превагу на Балкану.
Да ли се може веровати у искреност речи помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд, која је почетком јула посетила Србију, поручивши да САД „никада не би ни помислиле да од партнера и савезника тражимо да бира страну”? Или, пак, у сталне тврдње Москве да јој не смета пут Србије у ЕУ?
Како је приликом ове посете Београду нагласила Нуландова, то је био њен четврти долазак у Београд за последње три године.
„Ово је трећа година заредом како обилазимо Балкан, и Србија се увек нађе на том путу”, рекла је висока америчка гошћа, желећи да истакне важност Београда у региону, али и у политици САД према региону.
О томе да су односи са САД бољи него икада више пута је говорио и премијер Вучић. У јулу је поново нагласио да Србија жели да гради добре односе са САД, да би они требало да буду још бољи, али и додао да о томе „не одлучујемо ми него они”.
Бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери очекује да би теме разговора Бајдена са српским званичницима требало да буду оне које су већ одавно на агенди америчких дужносника – стабилност на Балкану, борба против тероризма и дијалог Београда и Приштине. Он подсећа да је Бајден био главни човек у САД задужен за односе с Балканом и да је у том својству развио чврсту радну сарадњу с премијером Вучићем. Пошто ће посетити обе стране у бриселском дијалогу, Монтгомери верује да ће се амерички потпредседник заложити за даљи напредак у примени Бриселског споразума.
Српски званичници, међутим, нису још добили званичну најаву тема о којима ће се разговарати. Бар је то случај с председником Србије и зато се верује да Бајденов кофер неће бити претежак.
Међутим, и Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ, и Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, мисле да ће други човек САД ипак имати много шта да каже саговорницима у Србији и на Косову.
Уз опаску да Бајден није обичан потпредседник, нити обичан бивши конгресмен, него човек који је већ годинама утицајан у америчком политичком животу, Јовановић сматра да он на неки начин осигурава и наставак исте америчке политике, али сада вероватно кроз личност Хилари Клинтон.
„Његови разговори неће бити само формално опроштајне природе или само у знаку доброг познанства које је утврдио с Вучићем. Ту су и непосредна очекивања Америке од наше нове владе која ће се кретати у три правца – да, кад је реч о Косову, мора да се иде корак-два даље истим путем, односи Србије с Републиком Српском и сузбијање руског утицаја овде у виду предстојеће посете Медведева Србији”, каже Јовановић.
Јоксимовић такође наглашава да је посета потпредседника САД увек спољнополитички догађај од прворазредног значаја, те да је потпуно небитно да ли је реч о одлазећој администрацији.
„Чињеница да на одлазећој функцији долази у регион и Србију говори у прилог томе колики значај придаје овој посети. Да нема позитивних порука, до ове посете на највишем нивоу не би ни дошло”, уверена је Јоксимовићева.
Српска радикална странка је, међутим, од оних који страхује за будућност Србије због ове посете јер је, кажу, све већи притисак на владу да што пре призна независност Косова, да се дистанцира од Републике Српске и започне процес промене Устава.
Некако истовремено с најавом ове посете огласила се и Москва, односно тамошње Министарство одбране, с изјавом захвалности Србији и Кини, „које су прве подржале руско-сиријску иницијативу за реализацију хуманитарне операције у Алепу”, и поруком: рачунамо на даље практичне кораке министарстава одбране тих земаља у подршци руских напора за обезбеђење хуманитарне помоћи становништву Алепа. Ова порука из Москве оставила је наше званичнике без текста. Бар званично није било одговора на руска очекивања.
„Једна земља као што је Америка, која претендује да буде прва и неоспорна, сигурно да може незаинтересовано да посматра јачање таквих страних утицаја на простору који она одавно сматра као потпуно интегрисан на Запад. Суштина ове посете је даље надзирање остваривања америчког утицаја у овом делу Балкана због појачаног присуства Кине и Русије у економском и политичком смислу”, каже Владислав Јовановић.
Међународне околности, каже Александра Јоксимовић, мењају се великом брзином и Србија мора да прати те свакодневне промене на међународном нивоу како би правовремено реаговала, односно избегла било какву врсту негативног утицаја међународних околности на оно што се у Србији дешава.
„Очекивања су да ће САД подржати Србију на европском путу. Они су дали активан допринос отварању поглавља 23 и 24. Треба подсетити да они имају снажан утицај на косовску страну, а тамо и даље постоји унутрашња нестабилност везана за даље кораке ка имплементацији Бриселског споразума”, каже Јоксимовићева.
Извор: Политика
