Пише: Марек ГлинкаАтлански савет, аналитичка структура НАТО пакта је у јулу објавила извештај о улози Пољске у вези са Русијом. Спонзори извештаја су били британски Генерал Ричард Ширеф и пољски аутор Маћеј Олекс-Шчитовски. Крајњи циљ ове мале студије је припрема јавности и стручњака, пре свега у Источној Европи, за реорганизацију НАТО структура. Документ, под насловом “Наоружавање за одвраћање : Како би Пољска и НАТО требало да се супротставе придиглој Русији”, представља следећи корак у уназађивању односа са Руском федерацијом, као што су и неке друге иницијативе и у оквиру цивилног и војног сектора. Ово је, за сада, у домену дебате, али ризици које су поставила два аутора у тексту би могли да постану веома стварни. И, заиста, многи од њих су прилично опасни. Извештај је јавно доступан, па га свако може прочитати. Ово је суштина извештаја. 1. Русија представља претњу, посебно по балтичке државе. Зато је Пољска, у случају руског напада, дужна да их заштити. Одговор би требало да буде моменталан. Имајући у виду да се Пољска граничи са регионом Калињинграда, Варшава би требало да има право да нападне руске циљеве тамо. Поред тога, Пољска би требало да има право да напада и дубоко унутар територије Русије, укључујући и коришћење ракета дугог домета које ускоро треба да испируче Сједињене државе. Циљеви напада би требало унапред да буду одређени – једна од циљева би могао да буде стратешки радар “Пионирскиј” у региону Калињинграда. Поред тога, Пољска би требало да задржи и право да изводи офанзивне оерације у киберпростору. Што се цивилних циљева тиче, то би могли да буду подземна железница у Москви и Петерсбургу и ТВ станица РТ. Овај последњи део превазилази здрав разум. Помињање могућности напада на цивилне циљеве у другој држави није само још један корак ка политичком скандалу, него и разлог за тужбу пред међународним судовима. Чак и конвенције о рату кажу да цивили не треба да пате због непријатељстава. Чини се да аутори желе да ставе Пољску у негативни положај у очима међународне заједнице. Овакве изјаве нису отворено дозвољене ни у Сједињеним државама, иако се, наравно, зна да ЦИА, НСА и Киберкоманда започињу хакерске нападе на сервере и системе других држава (као на пример на мрежу иранске мреже нуклеарних објеката). Даље, документ каже да би Пољска требало да има право да употреби своје специјалне снаге на руској територији зарад уништавања важних објеката, као што су ракетни лансери и радарски системи, који се тешко могу обарати у електронском рату. И, још, од Пољске се очекује да спроведе ове задатке сâма, без помоћи других НАТО земаља, као што се очекује и да, истовремено и брзо пошаље своје јединице у балтичке земље и Румунију. Све ове тезе су пуке политичке декларације, али, такође, подразумевају политичко деловање. 2. Разна политичка гранања, сагласна са свим овим, везују утицај Пољске на одбрамбену и безбедносну политику ЕУ. Први аспект ће бити противљење Пољске било каквом покушају ЕУ да направи сопствене оружане снаге. То практично значи да се Пољска користи и биће коришћена као Тројански коњ Сједињених држава унутар ЕУ, како би се противила било каквим даљим европским интеграцијама. Препоручује се да Пољска својим грађанима ограничи путовања у друге државе ЕУ, а Пољаци треба да се усмере на побољшавање војног капацитета земље. Број војног особља треба да се повећа до 150 000 људи, у односу на 100 000 колико их има сада. Изгледа да Вашингтон жели да користи Пољску као свог агента у ЕУ као топовско месо у сукобу са Русијом. 3. И, на крају, извештај, у ствари поставља припреме за рат. Сједињене државе се ослањају на шефа Националног безбедносног бироа, Павела Солоха. Међутим, практично, за остваривање нових планова, потребно је тренирање особља, модернизовање опреме и добављање муниције, а трупе морају бити у стању сталне приправности. Чини се да су ове технике субверзивних активности против Русије већ извођене на територији Пољске. Постоје докази да су прошлог лета у региону Вармија-Мазури већ постојали кампови за обуку радикалних националиста из Немачке и Украјине. Очигледно је да је њихова намера била да шаљу трупе у Донбас. Може се догодити да, у будућности, најбоље утренирани борци могу бити послати као саботери у сукобу са Русијом. Међутим, у ауторском извештају се пажња усмерава на добављање америчке војне опреме Пољској, што се уклапа у план техничке модернизације. Године 2012. усвојене су десетогодишње смернице којим се планира издвајање 34 милијарде долара за поновно наоружавање Пољске. Сада се тај план поново разматра, због повећања предвиђених финансија.
Пољско средство за одвраћање су ракете земља-ваздух домета 370км, америчке производње. Очекује се да ће Сједињене државе допремити нове ракете домета 900км, када Конгрес буде одобрио. Али, Пољска неће моћи да користи ове ракете, док не буде имала приступ сателистима, а омогућавање приступа сателитима се предвиђа за следећу годину. Пољској су, такође, потребни нови борбени авиони и хеликоптери, што омогућава невероватне уговоре америчким проузвођачима оружја, на пример, компанији Локхед Мартин. И извештају аутори сугеришу да су пољским копненим трупама потребне формације мобилне артиљерије и довољан број анти-тенковског наоружања, као и противваздушна опрема. Пре закључка, требало би истаћи још два аспекта: развој кибер-способности пољских оружаних снага и регрутовање миграната из Украјине којима је матерњи језик руски, како би ширили анти-руску пропаганду. Значајно је, такође, да су аутори у свом извештају предлоге за јачање пољске војске засновали на искуству борбе у Донбасу. Иако је Украјина независна држава и није члан НАТО, нити ЕУ, свима је јасно да се тамо налази велики број саветника и инструктора из Сједињених држава и НАТО и, по свему судећи, истражују и сакупљају информације. Међутим, какве све то везе има са ЕУ и европском безбедношћу? Тероризам и неконтролисани прилив миграната у Европу су много озбиљније претње, него она митска да сва опасност стиже од Русије. Поред тога, у документу јасно пише да би други чланови НАТО требсло да дају подршку Пољској у њеним амбицијама да се војно модернизује, на њихов рачун. Али, како друге земље да се сложе са таквим приступом, када су већ приморане да смање своје социјалне програме? Зашто би европске државе требало да прихвате жеље Сједињених држава и Пољске, ако су сумњичаве према стварању европског безбедносног система? Нове војне инсталације, било у Пољској, било у некој другој источноевропској земљи, ће без сумње довести до одговора руске стране. Уопште се не би требало ни шалити у вези са могућим војним сукобом са Русијом. Ако је Британија недавно признала своју војну инфериорност у односу на Русију, шта остаје Пољској? Неопходно је имати у виду тренутну врло успешну модернизацију руских оружаних снага и њихово борбено искуство у Сирији. Требало би се, такође, присетити да у националној одбрамбеној доктрини Русије пише да Русија може користити нуклеарно оружје у случају претње. Такав би се сценарио мало допао Пољској и другим државама ЕУ. Можда ће наредно руководство Републике Пољске бити суздржаније у проценама о “руској претњи” и уместо тога ће спровести реформе које су заиста у складу и са националним интересима и са интересима европске безбедности. Бугарска је одличан пример, јер је већ изјавила да неће учествовати у сукобима са Русијом. Друге државе, чланови НАТО, као што су Чешка Република, Словачка и Мађарска, такође, радије теже нормализовању односа са Москвом, него игрању чудних игара са војним буџетима у вези са неким непостојећим претњама. Није било из немара, да су у извештају те државе прескочене, за разлику од Румуније и балтичких држава. На крају и, на несрећу, Пољска није икона европске демократије. Немачка је недавно наредила да ће државе које не испуњавају захтеве ЕУ бити кажњене. Пољска је на тој листи. Ако Варшава жели да постане прогнаник европске заједнице, она може да настави да следи америчке наредбе. Али, пре или касније, пољска јавност ће због тога зажалити. Извор: katehon.com
