Правда

Пише: Александар Мезјајев У предмету генерала Младића одбрана је формално предочила сва своја сведочења. Последњи сведок одбране био је руски пуковник Андреј Демуренко. Међутим, све до сада није било завршено унакрсно испитивање сведока од стране тужилаштва. И ево 16. августа треба да се заврши и та процедура. Подсећамо да је А. Демуренко био приморан да напусти Хаг пре завршетка унакрсног испитивања. Да би се створио негативан утисак о томе, судије су скриле разлоге његовог изненадног одласка, без обзира на то што сам Демуренко од тога није правио тајну. Ето каквим све подлостима прибегавају у Хашком трибуналу. Разлог: верзија руског пуковника већ исувише смета верзији о кривици Срба у гранатирању Маркала…

Без обзира на завршетак и Оптужујућег и Заштитног дела предмета, још је рано говорити о завршетку процеса у целини.

Као прво, предстоји још један важан стадијум. Завршна саслушања. Датум завршног саслушања још није одређен, и највероватније ће до њега доћи кроз неколико месеци. Судије су веома заинтересоване да и даље добијају своју плату, зато, ако су они пожуривали стране за време Заштитног дела процеса како би максимално осложнили припрему одбране, то је сада њима једноставно неопходно “зауздавати коње” и одуговлачити време.

Као друго, треба приметити да су адвокати генерала Ратка Младића, Бранко Лукић и Миодраг Стојановић, поднели два важна захтева. Први захтев је повезан са пристрасношћу двојице судија Претресног већа – Алфонса Орија и Кристофера Фљугеа. Други захтев је повезан са неопходношћу прекида (заустављања) процеса у вези са пристрасношћу већине судија.

Ти захтеви могу бити основа да се процес прогласи неважећим. Могу и треба да буду. Да ли ће заиста постати. Ради се о томе да су оба захтева упућена том истом судском већу на чију се пристрасност и указује. Тешко је замислити да ће судија Ори “одједном” увидети себе у пуном сјају. Можда неко не, али он одлично зна зашто је баш он постављен не само у састав Претресног већа у предмету генерала Ратка Младића, него и за председника тог већа. Треба истаћи да је први захтев такође упућен и председницима МТБЈ и МРМКТ, међутим, и овде се не може очекивати да ће К. Агијус и Т. Мерон “прогледати”. На тај начин оба захтева представљају само историјску вредност. Међутим, нама је важно да за садржај тих захтева зна светска јавност.

Адвокати генерала Младића су систематизовали све информације о понашању судија Орија и Фљугеа, а такође и свих сарадника МТБЈ и ОУН током последњих година и донели закључак о томе да је пристрасност судија системска појава. Шта имају у виду? Ствар је у томе да Младићу суде они који су директно заинтересовани за исход предмета, они који су га не једном јавно назвали злочинцем, и читав систем МТБЈ, МРМКТ и ОУН. Поред тога, важно је истаћи још један значајан аспект. Пристрасност у предмету генерала Младића је институционализована (institutionalized bias): двоје судија Претресног већа, троје судија Апелационог већа, председници МРМКТ и МТБЈ, а такође и високо рангирани сарадници ОУН занемарују принцип претпоставке невиности и већ су донели одлуку о кривици оптуженог. Не може се говорити о ефикасном спровођењу одбране у таквим околностима. Право оптуженог на правичан судски процес је толико озбиљно нарушено, да са овим саставом судија и у овој институцији, то право не може бити успостављено.

Интересантно је истаћи да ово није први пут да одбрана захтева дисквалификацију судија Орија и Фљугеа. Али сваки пут најправедније судије на свету нису примећивале своју очигледну пристрасност. На пример, холандско држављанство Орија које га директно чини заинтересованим за осуду генерала Младића у име Холандије која је имала активно учешће у бомбардовању армије Републике Српске. Но, савест судија је чиста. Штавише, они су чак смислили нови стандард за одређивање пристрасности.

У већ изреченим пресудама у предметима Поповић и други и предмету З. Толимира, судије које учествују у суђењу генералу Младићу већ су га директно прогласили кривим. То је било могуће јер се кривица у МТБЈ не утврђује индивидуално (као што је прописано у међународном кривичном праву, у том смислу и Статутом МТБЈ), него уз помоћ “теорије удруженог злочиначког подухвата” (УЗП). У свим предметима у којима су били осуђени други Срби, такође је била призната и кривица и генерала Младића. Притом се име генерала Младића у низу случајева користило као синоним “посебног зла”. На пример, у предмету Поповић и други, судија Агијус (данас председник МТБЈ) је написао да је оптужени Л. Беара био важан учесник удружених злочиначких подухвата зато што је био близак са генералом Младићем! То јест, кривица Беаре се доказивала на основу кривице Младића! Као да је та кривица већ била утврђена! Но, за време процеса Поповићу и другима, кривица Р. Младића није била утврђена и он није био заступљен ни лично ни са адвокатом. И у таквим околностима судија Агијус сада представља “врховног судију” у предмету о својој личној пристрасности и пристрасности других судија… Са председником МРМКТ Т. Мероном је иста прича. Он је не једном називао генерала Младића не просто злочинцем, него посебно значајним злочинцем, без чијг суђења се уопште не може разговарати о затварању Хашког трибунала. МРМКТ треба да разматра жалбу у предмету генерала Младића. Да ли је могуће да генерал тамо наиђе на непристрастан приступ?

Системска пристрасност се одражава и на позицију вишег руководства ОУН. О томе да је генерал Младић злочинац јавно је изјавио Генерални секретар ОУН Бутрос Бутрос Гали и аташе за штампу садашњег генералног секретара ОУН Бан Ки Муна. МТБЈ често установљује да он представља “Трибунал ОУН”. Шта да се ради, власти ОУН су му дали директну инструкцију кога признати кривим, а кога не.

На тај начин процес генерала Младића прелази у нову фазу. Завршен је део са изношењем одбране, но, борба за установљивање истине се наставља… Извор. Фонд стратешке културе