Ако је неко уверен у неминовност пораза Исламске државе, онда су то курдске Пешмерге, које се против најозлоглашеније терористичке организације света боре још од 2014. године.
"Џихадизам постоји деценијама, а Исламска држава биће поражена као и сви остали џихадисти", рекао је високо позициониран курдски обавештајац.
Ипак, у редовима Исламске државе ратује одређени број Курда, упркос масакрима које су сунитски екстремисти извршили над "највећим народом без државе". Шта је то што натера Курде да се прикључе Исламској држави?
Џихадистичке групе су кроз читаву историју имале проблема да свом циљу привуку Курде, чија је борба пре свега дефинисана секуларно-националистичком борбом против арапских режима. Међутим и међу Курдима су постојале исламистичке групе, као што је Исламски покрет Курдистана (ИМК) основан 1987. године од стране дисидената режима Садама Хусеина.
ИМК и друге курдске исламистичке групе најчешће су биле базиране на истоку, односно у ирачком Курдистану и провинцији Халабџа. Током 90их, ИМК је добијао новчана средсва и наоружање од читавог низа Садамових непријатељима, међу којима је можда највећи био Иран.
Године 1994. године избио је четворогодишњи грађански рат између ИМК-а и секуларних курдских покрета, који се завршио приклањањем ИМК-а Курдској регионалној влади (КРГ). Тај потез је разбеснео радикалне курдске исламисте који су направили прву салафистичко-џихадистичку групу у земљи - Џунд ал Ислам, касније преименовано у Ансар ал Ислам.
Ансар ал Ислам се врло брзо повезала са Ал Каидом у борби за консолидовање џихадистичких група у Ираку. Од инвазије на Ирак 2003. године, Ансар ал Ислам постао је једна од бројних џихадистичких група у рату против "Запада".
Управо ту леже корени "курдске" Исламске државе.
За курдске власти, ова организација је само још једно васкрсење исте групе која је показала невероватну способност да се реорганизује и изнова заживи у региону. Због тога, курдске безбедносно-информативне структуре су веома добро обучене и припремљене за борбу против таквих група.
Према проценама курдских власти, за Исламску државу тренутно ратује око 450 курдских бораца.
"Да вам објасним. Припадник Исламске државе приђе возачу камиона у Сирији и Ираку, чији живот зависи од тога да ли ће успети да провезе робу крот област под контролом Исламске држава. Суочен са избором да постане гласник или достављач Исламске државе, или да му поубијају породицу, наравно да ће изабрати прву опцију", рекао је курдски обавештајац за амерички магазин Форин Аферс.
Наровно, уз људе који су приморани, постоје и они који су претходно припадали исламистичким груповима и млади који су регрутовани путем друштвених мрежа.
Неки се придружују и због тога што доминантно шиитску владу у Багдаду сматрају анти-сунитксом и секташком. Ипак, овај разлог није толико чест јер раскол између сунита и шиита није толико важан међу Курдима, колико у остатку земље.
Присуство Курда у редовима Исламске државе сведочи о сложености проблема Блиског истока. Не постоји јединствен разлог или теорија која објашњава како долази до радикализације. Сваки индивидуални пут је јединствен и на њега утичу како лични, тако и спољашњи фактори.
Зато уместо питања зашто људи постају терористи, можда треба рећи, а зашти не? Ако боље разумемо како се неко опире позиву на насиље, можда ћемо више сазнати и о самом феномену Исламске државе.
С обзиром на близину Курдистана и територије под контролом Исламске државе и чињеницу да су Курди сунити, веома мали број њих ратује у редовима терориста. За разлику од својих арапских комшија, Курди су се показали отпорнијим на џихадизам.
Једно од објашњења за тај феномен може бити чињеница њихова вековна борба за преживљавање и независност, која је довела до јачања културе и идентитета чији је основ навионализам, а не религија.
Извор: newsweek.rs
