Правда

У трећи круг, 29. августа, Вук Јеремић улази са високе друге позиције. Српски кандидат је, подсетимо, из другог круга гласања одржаног 5. августа изашао као једини такмац за наследника Бан Ки Муна, који је смањио број негативних гласова. Наиме, у првом кругу је добио пет „обесхрабрујућих” гласова, а у другом четири. Сви остали његови противкандидати повећали су збир негативних гласова, укључујући и тренутно водећег човека у овој трци, Португалца Антонија Гутереша. Уз Гутереша и Јеремића, у водећој четворци је само једна жена, Аргентинка Сузана Малкора, која тренутно заузима трећу позицију, док је бивши словеначки председник Данило Тирк на четвртом месту. Бугарка Ирина Бокова, генерална директорка Унеска, која је у ову утакмицу ушла као један од фаворита, после другог круга се нашла на петој позицији. Трећи круг гласања, како очекују упућени у ову трку у УН, издвојиће четворку међу којом треба тражити и новог генералног секретара УН. Такође је сасвим извесно да у водећу четворку неће моћи да ускочи нико ко је тренутно испод пете позиције. То значи да су практично већ после два круга гласања готово без икаквих шанси остали Срђан Керим, Хелен Кларк, Кристина Фигерас, Наталија Герман, Мирослав Лајчак и Игор Лукшић. Какве су шансе Јеремића у трци са Гутерешом, Малкором, Тирком и Боковом? Познаваоци прилика у УН кажу да нису мале, али да је још све неизвесно и да је много тога у игри. Сузана Малкора, дугогодишња шефица кабинета Бан Ки Муна је, јавна је тајна, амерички кандидат. Њен шеф је пре неколико дана поновио неформални став УН да би коначно једна жена требало да дође на чело светске организације. Сузана Малкора, међутим, како незванично сазнајемо, није кандидат коме би свој глас дале Русија, Кина и Велика Британија, која, посебно после „брегзита”, жели да се активно укључи у избор за генералног секретара. И Русија, такође је јавна тајна, има „свог” кандидата – Ирину Бокову. Али баш зато што је „руски кандидат” њене шансе опадају. Када је у питању Гутереш, још се не зна како су Руси и Кинези гласали његовом случају. Реч је иначе о најстаријем кандидату (има 67 година) који се од кандидовања уопште није појављивао у јавности. Његов велики хендикеп је што не долази из неке од источноевропских држава, које би овога пута требале да добију „свог” генералног секретара. А то је принцип на коме ће Русија јако инсистирати, можда и по цену вета. Наравно, осим, ако у трговини за место генералног секретара не добије заузврат нешто јако битно, попут евентуалног укидања санкција или можда уступака везаних за Сирију или Украјину. Кинези су својевремено искористили вето, инсистирајући да нови генерални секретар буде азијски кандидат јер је на њих био ред. И тако  је изабран Бутрос Гали. Остаје да се види колика ће бити руска цена за евентуални уступак одустајања од источноевропског кандидата. У оваквој констелацији снага знатно расту шансе Вука Јеремића и Данила Тирка, јер би они могли да представљају компромисно решење. Наравно, под условом да се не остане тврдо на позицији да то мора да буде жена. За Јеремића би, кажу упућени, била најидеалнија позиција када би се после трећег круга нашао у „топ четворци” са Гутерешом, Боковом и Малкором. Средином септембра, како сазнајемо, требало би да се одржи пети круг, али и да се измени принцип досадашњег гласања (амбасадори пет сталних и десет несталних чланица СБ гласају за кандидате са картицама на којима пише „охрабрујем”, „обесхрабрујем” и „немам мишљење”). За гласање за једног од преостала четири кандидата, сталне чланице СБ (САД, Русија, Кина, Француска и Велика Британија)  имаће црвене таблице, а осталих десет несталних чланица беле. Иако ће гласање поново бити тајно, тада ће све бити много јасније јер ће се знати колико је који кандидат добио „охрабрујем” или „обесхрабрујем” црвених таблица. Тада ће се на великом испиту наћи и Јеремић (ако се, према очекивањима, нађе у овој четворци) јер је његова слаба тачка, кажу упућени, то што је Србин, што је чињеница која ће Вашингтону и те како сметати. Извор: Политика