Правда

Грич указује да је напад најаче војне алијансе на тадашњу СРЈ имао далеко шири значај од, како је написао, локалног српско-албанског сукоба. По њему, реч је о "одлучујућем потезу који је Америка повукла ка стварању новог светског поретка". - Термин "нови светски поредак" се често користи у теоријама завере, али историчари га не употребљавају на тај начин. Нови светски поредак значи успостављање само једне суперсиле и концепта унилатерализма после завршетка Хладног рата. Баланс снага који је постојао током Хладног рата променио се у корист САД, једине преостале суперсиле и њених савезница у НАТО. Али постојала је препрека заостала из Хладног рата - чињеница да је НАТО изграђен као одбрамбени систем. Али, без јасне претње, без значајног непријатеља, јавност је после пада Варшавског пакта почела да преиспитује смисао постојања НАТО. Алијанса је морала да буде трансформисана да не би изгубила сврху. Да ли је Србија могла да избегне тај рат? - Теоретски, рат је могао бити избегнут уз активнију улогу Србије. Месецима је Београд само реаговао, уместо да је предлагао суштинске компромисе. Наравно, то би значило да се управљање Косовом подели са Албанцима, можда на начин на који су Лихтенштајн и Швајцарска у заједници, а то би тада било превише за Београд. С друге стране, не би било довољно за албанске екстремисте око ОВК. Поред тога, морамо да узмемо у обзир НАТО - они су желели трупе на јужном Балкану и били су спремни да то учине по сваку цену. У којој мери је тадашњи председник Србије Милошевић увучен у рат, а колико је он био последица његових потеза? - Начин на који су се српске снаге бориле против ОВК почетком 1998. пробудио је слике на Западу из претходних сукоба у бившој СФРЈ. Светска штампа је то лако интерпретирала као наставак "кампање етничког чишћења" из рата у Босни. Војне победе Србије, често су се тако претварале у политичке поразе. С друге стране, акције ОВК су до одређене границе увукле Милошевића у рат. Али то је и био њихов циљ, јер су очекивали да ће их НАТО на крају подржати. И то се и догодило. Да ли би ствари биле другачије да је Србија прихватила споразум из Рамбујеа? - У том случају било би избегнуто бомбардовање и разарање Србије. Не би било жртава, не би било разарања српске економије - сетите се да је само неколико дана пре бомбардовања, ОЕБС саопштио да је ситуација на Косову стабилна. Наравно, ОВК то није желела. Требало им је НАТО бомбардовање да би остварили свој циљ - независност Косова од Србије и преузимање власти у покрајини. Зато су се представници ОВК као део албанске делегације у Рамбујеу супротставили компромису који су дипломате разматрале у фебруару. Све албанске дипломате биле су за компромис о суштинској аутономији и референдум о независности у року од три године, само су се Тачи и ОВК супротставили. Да ли то значи да Србија није ни имала избора? - Српска делегација била је пасивна и није се стварно трудила да понуди дипломатско решење које би задовољило Албанце, узимајући у обзир српске интересе. Када је Анекс Б стављен пред Србију, било је касно. Према члану 8 анекса Б, НАТО би имао право да спроводи маневре у целој Југославији, не само на Косову, што практично представља окупацију земље. Да ли се плашите да ће ваша књига бити протумачена као апологија Милошевићеве владавине? - Свако ко прочита књигу јасно ће видети да то није тако. Написао сам о злочинима југословенских власти деведесетих година и јасно рекао да су српски политичари починили бројне грешке према Албанцима и Косову. Наравно, нагласио сам и деструктивну улогу ОВК. Као историчар покушавам да опишем прошлост што тачније, што ближе реалности. И у том опису може се пронаћи много ствари код Милошевића које треба критиковати, али нема доказа да га можемо поредити са Адолфом Хитлером. Отуд таква слика у западној јавности? - То је била само пропагандистичка конструкција НАТО. Посебно су им у Немачкој били потребни најачи могући аргументи како би јавност подржала учешће Немачке у рату без резолуције СБ УБ. И данас изгледа као да је јавност у САД и Европи једнодушно подржала НАТО интервенцију. - Већина интелектуалаца је 1999. била против НАТО бомбардовања. Проучавао сам дебату у Немачкој, која је трајала током рата у пет најзначајнијих листова. Када сам анализирао есеје и интервјуе, скоро у свима већина интелектуалаца била је за "хуманитарни рат" и бранила становиште НАТО, док је само једна трећина била критички настројена. Али, у следећем кораку урачунао сам све интелектуалце који су помињани у новинама и чије је становиште изношено у свега две или три реченице. Тако се испоставило да је око 60 одсто њих било против НАТО рата. Зашто је независност КиМ и данас, рекло би се, важан циљ за САД и ЕУ? - Мислим да се жели направити преседан, слично као што је то био случај са ратом без дозволе СБ УН. Желели су да покажу да могу то да учине. С друге стране, после рата 1999. и доласка на власт ОВК, протеривања Срба и других мањина и стварања друштва у коме је 90 одсто Албанаца, више није било тако погрешно говорити о независности Косова. Наравно, процеси попут овог би увек морали да се спроводе у миру, а никако као последица рата. Постоје тврдње и да су економски интереси великих сила довели до садашњег стања? - УН су одиграле амбивалентну улогу спроводећи политику приватизације од стране ММФ-а и Светске банке. УН су одузеле компаније на Косову и продале их јефтино страним инвеститорима чак и када су њихови власници и управљачи били искључиво Албанци и чак и када су имали план како да наставе производњу уз малу позајмицу од ММФ-а. Запад није било брига за Србију, Србе, па чак ни за Албанце, без обзира на то што је оправдање рата било "помоћ Албанцима". Да ли сматрате да је масакр у Рачку инсцениран како би послужио као изговор за НАТО интервенцију?
- Немачки члан ОЕБС генерал Хајнц Локај даје много доказа да се традиционална интерпретација Рачка као масакра против ненаоружаних цивила мора довести у сумњу. Чак је ОВК тврдила да је изгубила седам или осам бораца у Рачку, па је могуће замислити да су и друге жртве страдале у оружаном сукобу, а да нису биле погубљене. Наводите да је један од циљева рата за Косово било и наметање неолибералног концепта? - Мислим да је то био један од споредних ефеката рата. Генерални циљ је био трансормација НАТО у интервенционистички савез. Али интервениција није сама себи циљ. Њен циљ је стицање приступа ресурсима и тржиштима широм света. Не смемо да заборавимо да, иако је Србија већ ишла ка приватизацији, за многе западне земље то није било довољно брзо. Извор: Вечерње новости