Правда

Историчар Момчило Диклић истиче да је хрватски кардинал Алојзије Степинац пројектант елиминације српског народа и да је у својим дневницима планирао покатоличавање Србије.

- Да је већа слобода и довољно радника, Србија би за 20 година била католичка - записао је Степинац у својим дневницима 3. јула 1934. године, који, према речима Диклића, никада нису објављени у целости, зато што се у њима пројектује нестанак српског народа.

Диклић наводи да је познато да је Алојзије Степинац водио дневник од маја 1934. до фебруара 1945. године, те да је, према информацијама људи који су имали прилике да виде његов дневник, више од 90 одсто текстова писао лично. Диклић истиче да Степинац, после аудијенције код краља Александра 1934. године, у својим дневницима планира покатоличавање становништва и у Србији, те оцењује да је данас процес покатоличавања довршен готово комплетно у западном региону Балканског полуострва.

- Степинац 3. јула 1940. године записује "Најидеалније би било да се Срби врате вери својих отаца, то јест, да пригну главу пред намесником Христовим, светим оцем", односно папом - напомиње Диклић, објаснивши да Степинац сматра да је православље шизма, нешто што је скренуло са правог пута, а што су апсурдне ствари које се користе и данас.

Диклић подсећа да је Анте Павелић хрватско становништво у НДХ насељавао у српске крајеве, а да Степинац исто тражи да се тако насели Хрватима и северна Босна. Подсећа да је Титов сарадник Владимир Бакарић говорио 1945. године у вези са Степинчевим дневницима да су "незначајна писања која нису намењена за јавност".

- Како незначајна, када се у њима пројектује елиминација једног народа и једне вере - пита Диклић.

Он напомиње да постоје документи који говоре и о Степинчевом прикривеном преузимању власти од НДХ, те додаје да је Степинац скривао код себе документацију, крваво усташко злато, те организовао усташко-крижарске организације. Степинчев двор је, додаје Диклић, био центар усташко-крижарских организација, а католички клер и часне сестре су помагали терористима који су извели низ атентата на представнике нове власти.

Диклић наводи да је Степинац "све живо уложио да се покуша спасити НДХ", па тако обавештава папу и Ватикан да треба обавезно спасити НДХ, јер ће пропасти "нових 240.000 покатоличених". Он сматра апсурдним објашњења хрватских јавних личности да је НДХ настала као крсташка творевина да би заштитила наводно угрожени католицизам у Краљевини Југославији, као да је Хрватска из истог разлога изашла из Југославије.

- То је невиђени апсурд, јер је, у ствари, требало срушити Југославију да би се довршио процес покатоличавања - каже Диклић.

Говорећи о канонизацији Степинца, Диклић истиче да, независно од тога хоће ли Степинац бити проглашен свецем, Српска православна црква и српска држава треба да упознају свет о томе ко је био Степинац. Он додаје да има довољно докумената по целом свету о Степинцу - у Италији, код Енглеза, Немаца, Американаца, Руса, код балканских нових држава насталих из бивше Југославије.

- Не треба папи Фрањи то показивати, све то има. Бројни су документи, на десетине Хрвата је писало о улози Степинца и његових структура, на стотине Хрвата давало изјаве шта су радила Степинчева удружења, братства, били су познати кољачи - каже Диклић.

Он напомиње да Степинац прихвата усташку државу, која је свој програм изложила у такозваним "усташким начелима" 1932. године, што је већ био усташки устав, касније преточен у хрватски, где је било јасно како ће проћи Срби, православни народи.

- То је човек који подржава Хитлера, нацизам, а његова улога је неспорно везана са Ватиканом, не верујем да би он нешто радио без Ватикана - каже Диклић и додаје да би се још више знало о Степинцу када би се имало увида у његову комплетну преписку са Ватиканом.

Степинац је, додаје Диклић, био председник комисије за покатоличавање, био је надређен својим свештеницима, а између 1.200 и 1.700 хрватских католичких свештеника су се на известан начин окрвавили, били су команданти концлогора.

- У хрватском друштву није извршен процес деусташизације, односно денацификације, да већински део становништва схвати да је било погрешно тражити једну националну државу преко једне монструм државе, каква је била НДХ - истиче Диклић.

Он напомиње да су сви противници Титовог система страдали, а да им се за гроб и не зна, док је Степинац сахрањен у загребачкој катедрали, месту где се иде на поклоњење, гђе је дневно знало долазити и пет до шест хиљада људи да му ода почаст. Извор. Срна, Блиц