Правда

Ангела Меркел је изјавила да не постоји веза између терориста и миграната, односно да тероризам није у ЕУ стигао са мигрантима. Шта то значи? Шта ће бити са Европом? Меркелова је у таквој ситуацији да и нема шта друго да каже. Целокупна политика Немачке, а и многих других земаља ЕУ, била је усмерена на то да се створи огромна избегличка дијаспора арапских и авганистанских миграната. Зато она сада – када јој се све то вратило као бумеранг – не може да призна да је цела њена политика била погрешна. Зато мора да говори такве неозбиљне ствари и да се на тај начин некакко оправдава. Она и не зна и не би умела да се оправда на неки други начин. Због чега је Немачка примила оволико миграната? Због чега јој је то било потребно? То је плод њихове идеологије која подразумева - постојање порозних граница и расплинутих нација и националних идеја. Ово је веома важно иако у свему постоји и прагматични интерес Немачке којој је потребна нова радна снага. Да, Немачка је желела радну снагу, али се не сме сметати са ума да и у Берлину и у Бриселу владају људи чија је идеологија догматизована. Недавно сам разговарао са лидерком Бугарске социјалистичке партије, Корнелијом Ниновом. Њу је претходни лидер те партије, Станишев, који је постао лидер Европске социјалистичке партије, повео са собом у Брисел. На сусрет са посланицима-социјалистима. Не желим да говорим у њено име, али ево само једног утиска Нинове: „Ти људи живе ван времена и простора“. Указујем на ово зато што ми још имамо романтичне представе о Европи – онаквој каква је била 50-их и 60-их година, а она је идејно веома догматизована и веома сурова према свему што се не подудара са њеним идејним постулатима. А да ли је та идеологија европска? Откуд се појавила та зараза да Немци престају да буду Немци, а Италијани – Италијани? У вези са тим, не смемо заборављати енглеску револуцију и Велику француску револуцију чије идеје су веома блиске данашњим. Али, значајну улогу у свему су одиграле и Сједињене Државе које су Европи наметале и намећу своју идеологију. У тој идеологији су САД „Нови Израел“ и месијанска држава. А тај „месија“ је веома помогао поборницима тих истих идеја у ЕУ да сломе – традицију, националне посебности и националне интересе, веру и дух. Уз помоћ и подршку Американаца то се у ЕУ ломило и ломи снагом коју Европејци без САД не би имали... Прогоњени, који су у своје време емигрирали у данашњу Америку, вратили су се из као они који прогоне... Агенти FBI у цивилу су данас дошли код Доналда Трампа. То је процедура предвиђена законом: да се кандидати за председника САД упуте у најважније ствари које се тичну националне безбедности. Трамп је потом рекао да ништа ново није чуо и да му је било досадно. Зашто се то ради? Шта се заправо догађа у Америци? Ко је Трамп? Трамп је појава која говори о моћној кризи у којој се САД налазе. Он је представник беле и средње богате Америке и оних који су мало испод и мало изнад тога. Он је Јенки, класични Американац. А то што се он изборио да буде кандидат за председника државе – то је досад било незамисливо. Пре њега је једини немисионарски Американац на врху био – католик-верник Џон Кенеди. Шта кажете за Трампове ставове о НАТО? Он о НАТО говори као нормалан човек. Он не износи ништа генијално. Он заиста говори као нормални Американац који схвата да амерички владајући кругови- заједно са интернационалним, са којима су деценијама повезани – делују тако да је његова земља изгубила сопствено лице због амбиције вашингтонских и наднационалних кругова да владају целим светом. Већини Американаца се не свиђа што се САД мешају у ствари југоисточне Азије или Русије, што се власт не бави проблемима саме Америке. Значи ли то да су за Трампа амерички национални интереси важнији од либералне идеологије којој се жртвују цели народи? Трампа можемо сматрати реалистом и америчким националистом. Појавиле су се вести да САД премештају нуклеарно оружје из Турске у Румунију. Истовремено: да се Русији нуди могућност да у Турској размести своје војнике... Јесмо ли ми ово на прагу глобалних промена? Ако се има у виду тај регион, одговор може бити – да. А што се тиче наших трупа у Турској – то није озбиљно јер судбина Турске није баш јасна, а перспектива и Турске и Ердогана је и компликована и тешка. Ово важи чак и за јединство Турске. Јер, стигле су вести о новом терористичком акту у тој земљи, а по процени РИСИ - то је тек почетак. Турска ће још годинама, по свему судећи, бити зона нестабилности. Озбиљне нестабилности и то – са њеним могућим прерастањем и у грађански рат, што може довести чак и до распада земље.     Добро је што смо изашли из ћорсокака који је настао због обарања нашег авиона у Сирији. Али, ми смо само изашли из тог ћорсокака, а неких ружичастих перспектива нема. Разногласја са Анкаром поводом најважнијег питања – а то је Сирија – нису нестала. Штавише, Турска поводом Сирије још учествује у работи која у суштини води распаду те државе. На три или четири дела. На територији Сирије су и даље турски инструктори, па и диверзанти. Ердоган је пошао против Асада, а сада му је тешко да „убаци у рикверц“. То је у политици увек најтеже. Такав проблем има и Меркелова. Ситуација за Ердогана кајње сложена и крајње тешка. Њему нема повратка Американцима. Он је већ видео шта је било са Садамом, Милошевићем, Гадафијем. Он је схватио да га могу и убити, чак и срамно – обесити у каквом подруму... Извор: fakti.org