Загреб је најпре претио Србији да неће моћи у ЕУ док не промени закон о регионалној надлежности за ратне злочине, а сада да „Србија никад неће у ЕУ” док не промени своје понашање. Поручио је то Миро Ковач, министар спољних послова, пре три дана, а потом је своју поруку поновио и у интервјуу за сарајевски „Дневни аваз”.
Ковач је, такође, преноси Танјуг, навео да је последњи иступ премијера Вучића у Доњој Градини у којем је Хрватску оптужио за рехабилитацију усташтва тек један у низу сличних иступа и да то говори о континуитету политике Београда.
Уз подсећање да је Вучић и 4. августа у говору у Земуну „акцију ослобађања окупираних делова хрватске територије назвао ’злочиначким коначним решењем’”, Ковач је навео и да је српски премијер при том „користио изразе попут ’вађења српских очију’ и ’сечења српских ушију и носева’”.
„Какав је то речник”, питао је он.
Поново му је одговорио Ивица Дачић. За министра спољних послова Србије нема дилеме да Ковач последњом изјавом провидно замењује тезе.
„Дакле, испада да није проблем што се пред хрватским правосуђем рехабилитује викар НДХ Алојзије Степинац, што се улице по Хрватској називају по усташком министру Милету Будаку, што се усташком терористи и атентатору Мири Баришићу у присуству два актуелна министра хрватске владе свечано отвара споменик, што се укида пресуда Бранимиру Главашу и што се покреће иницијатива за легализацију усташког поздрава ’За дом спремни’, већ је проблем државно руководство Србије које Хрватској и читавом цивилизованом свету указује на неприхватљивост овакве политике у 21. веку”, изјавио је Дачић, који је пре три дана оценио да је време да ЕУ прекине своје ћутање.
Министар Александар Вулин је оценио да шеф хрватске дипломатије никада није рекао шта је неистинито у изјавама српских званичника о Хрватској, питајући „и шта је то неистинито у говору Александра Вучића”: „Да ли је било протеривања 250.000 Срба, да ли је било клања, да ли је било сечења ушију и вађења очију?”
Да се ни у Хрватској ипак сви не слажу са начином на који Ковач води расправу са Србијом, сведочи изјава Зорана Милановића, председника СДП-а и кандидата за хрватског премијера Народне коалиције. Он је казао да би он о односима са Србијом најпре разговарао са свим политичким актерима у Хрватској, а не би, попут ХДЗ-а, полемисао са Београдом преко новинара. Можда би, међутим, требало подсетити да је и Милановић уочи прошлогодишњих избора имао непримерене изјаве попут оне у којој је српском премијеру поручио да „шара мало”.
Да ли је понашање Загреба понашање примерено једној чланици ЕУ?
Флоријан Бибер, професор студија југоисточне Европе на Универзитету у Грацу, у изјави за „Политику” најпре указује да положај тренутне хрватске владе, а посебно министра спољних послова, треба посматрати као део предизборне кампање и да он представља крило ХДЗ-а које је више националистички оријентисано.
Бибер оцењује и да је мало вероватно да ће он доминирати после избора, чак и ако ХДЗ буде формирао владу, и да нови председник ХДЗ-а Андреј Пленковић изгледа умереније од Ковача. Према његовим речима, ставови који сада стижу из Хрватске у супротности су са декларацијом Хрватског сабора у којој је Хрватска обећала да неће користити приступање ЕУ за решавање билатералних питања, истичући ипак да хрватско понашање није усамљено. Словенија је учинила исто с Хрватском, Италија са Словенијом.
„Нажалост, искушење да се злоупотреби јак положај чланице ЕУ велики је и хрватска влада га користи. Дакле, са једне стране, то је европски у смислу да то раде многе чланице ЕУ, али је неевропски стављање себичне националне позиције изнад већих, европских интереса и злоупотребљавање позиције моћи. Заузимање таквог става кошта, не формално, већ као губљење кредибилитета међу другим члановима. Немачка и Аустрија су веома нестрпљиве због става Хрватске према Србији и, према томе, ова политика је ослабила позицију Хрватске у ЕУ”, каже Бибер.
Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ, за наш лист каже да ће на питање да ли је понашање Хрватске европско одговорити друге чланице ЕУ и истиче да оне то већ показују.
„Обавеза државе чланице је да у најбољој вери посматра сваку од држава кандидата као партнера и да сва питања решава са њом онако како се то у Европи иначе решава – разговором и договором, а не преко медија”, каже она.
Упитана да ли су српски одговори на изјаве које долазе из Хрватске на рачун Србије адекватни и да ли можда својом реториком Србија помаже ХДЗ-у, чији челници упућују оштре поруке Србији уочи избора, она одговара да се међусобни проблеми не могу решити преко медија и додаје да разуме да „понекад човек заиста не може да прећути многе ствари”.
Важно је, како каже, спустити лопту, разговарати и пренети то на ниво сала, билатералних и мултилатералних састанака и скупова, а „не користити предизборне кампање, на једној или другој страни”.
Она додаје да ће Хрватска остати наш сусед и ми њен и да „не треба рушити мостове, јер ствари онда тешко можете да вратите на пређашње стање”.
Александар Попов, директор новосадског Центра за регионализам, мисли пак да Хрватска има најмање права да држи лекције Србији. „Све стандарде које су они достизали на путу ка ЕУ урушили су сада када су постали чланица ЕУ, тако да ту Хрватску на путу ка ЕУ и ову сада – не можеш препознати”, оцењује Попов, који указује и на „велики фелер у ЕУ”, а то је да нема корективног механизма да се неке ствари санкционишу у случају обарања стандарда који се постављају као услов да би се ушло у ЕУ.
Кад је реч о реторици која се користи и из Србије, он наглашава да је она „супротна ономе што је премијер званично рекао да ће бити наш однос у таквим случајевима – да се на миран и сталожен начин реагује у таквим ситуацијама”. „Дођу поједини министри који ударе ’турбо’, дигну ствар на квадрат, па дају алиби другој страни и онда се игра пингпонг. Што је најгоре, дају ветар у леђа десној опцији, којој то треба, да она онда показује мишиће и говори како штити националне интересе”, објашњава саговорник.
Извор: Политика
