Повреда је спречила Бјелицу да испуни сан и заједно са друговима из репрезентације заигра на Олимпијским играма.
Пословично повучен и тих, Бјелица је врло емотивно пратио дешавања у Рију, што се најбоље видело по његовим порукама на Твитеру, а сада неколико дана пошто је завршен турнир, Бјелица не крије да су га емоције савладале.
Саиграчи из репрезентације су на српској тробојци написали његово презиме, што му је готово натерало сузе на очи.
- Сваки дан смо били у контакту, а када се завршило и када сам видео своје презиме на застави осећао сам као да сам са њима, тамо, на победничком постољу. Хвала им на свему што су учинили, што су Србији донели толико среће - рекао је Бјелица за Спортски журнал, и додао:
- Мало ко је веровао да можемо до финала, али су момци показали невероватну снагу и донели нам велику радост. И не само кошаркаши, сви који су били под заставом Србије - нагласио је сјајни крилни кошаркаш.
Он је потом открио како се осећао док је гледао мечеве.
- Поново сам био онај клинац који седи поред ТВ екрана и бодри репрезентацију. Само што сам сада знао како све функционише изнутра и како они то све преживљавају - рекао је крилни центар Минесоте и наставио:
- Био сам помешаних осећања и све је изашло из мене. Могу само да замислим како је то изгледало током турнира, у авиону, на аеродрому, током дочека... Цела земља је еуфорична и то са дебелим разлогом - истакао је Бјелица.
Он је говорио и о селектору Александру Ђорђевићу, нагласивши колики значај Сале има на резултате "орлова".
- Салету капа доле. Стварно је невероватно какав посао ради. Он нам је донео неку нову, позитивну енергију. Ако неко сме да каже да се нешто случајно догодило у Мадриду, па чак и на Европском првенству, да видим да сада, после Рија, неко скупи храбрости и нешто слично каже. Оно што му ја из свег срца желим је да буде много бољи тренер него што је био играч. Ако је тако нешто уопште могуће - поручио је Бјелица. Извор: Zurnal.rs
