Правда

Пише: Александар Павић Откуд ту амерички ратни авиони? Звао их Асад лично, односно званични Дамаск, на исти начин на који је позвао руске снаге? Наравно да не. Као што знамо из личног искуства, Американцима, тим љубитељима правне државе и права уопште, не треба позивница од легалних власти било које земље да би војно интервенисали у њој. Они презиру такве позиве. Јер, као што је у ходницима Пентагона Весли Кларку одбрусио тадашњи амерички министар одбране Доналд Рамсфелд, непосредно после напада на Светски трговински центар 11. септембра 2001: „Нико нама неће говорити када и где ћемо да бомбардујемо“. Дакле, амерички авиони су нелегално патролирали над севером Сирије ради заштите неутврђеног броја америчких специјалаца који су ту суделовали са локалним курдским снагама. Наравно, ни америчке специјалце није позвала легална сиријска влада у Дамаску, тако да су и они ту били „илегалци“. Што, наравно, није спречило Пентагон да запрети да ће оборити не само сиријске, већ и руске авионе за које се буде сматрало да „угрожавају“ америчке специјалце-илегалце. У понедељак 22. августа, гласноговорник Пентагона, Питер Кук, изјавио је: „И даље препоручујемо сиријском режиму да се држи даље од ових области“. Односно, од области у којима америчке снаге незаконито делују, као уљези. „Бранићемо наше људе на терену, и урадити оно што је потребно да би их одбранили,“ наставио је Кук, објашњавајући да то није „зона забрањеног лета“, али да би „за сиријски режим ипак било препоручљиво да избегава подручја у којим коалиционе (тј. америчке и про-америчке) снаге делују“. У преводу са американског: „Немој случајно да реагујеш док ти вршљам по кући“. Односно: „Само зато што вам нисмо забранили летове изнад ваше сопствене земље не значи да нећемо срушити ваше авионе ако се дрзну да полете изнад сопствене територије да би дејствовали против наших авиона, који се иначе ту налазе нелегално“. Још горе, слично упозорење важило је и за руске летилице: „Ако би оне угрозиле америчке снаге, ми увек имамо право да бранимо наше снаге“, разјаснио је Кук. Да сумирамо: Американци су оценили да њихови ратни авиони, који су у Сирији нелегално, без икаквог правног основа или позива тамошње владе, имају право да руше авионе легалне сиријске владе. И не само њих – већ и авионе Руске Федерације, који су ту такође легално, на основу позива већ поменуте легалне сиријске владе. Можда је у међувремену, иза кулиса, можда чак и на врућој линији Кремљ-Вашингтон, разум ипак, бар привремено преовладао, с обзиром да је, према Спутњику, у уторак, 23. августа, гласноговорник Стејт департмента Марк Тонер покушао да се на неки начин огради од ситуације: „Наше снаге нису заправо истински умешане у дејства у тој области“, односно области Хасаке на североистоку Сирије.[iv] Другим речима, Тонер је покушао да забринутој светској јавности објасни да је девојка само мало трудна, да амерички специјалци-илегалци, зарад којих је само који дан раније америчко ваздухопловство било спремно да ризикује чак и светски конфликт, заправо можда и нису ту. Ово је све, наравно, играње ватром. На првом месту, због опасности од директног сукобљавања ратних авијација две водеће светске нуклеарне силе, САД и Русије, на небу изнад Сирије. На другом, због чињенице да Американци очигледно подстичу Курде на северу Сирије да заокруже своју територију, која би, под минимум стекла аутономни статус унутар Сирије, а фактички била држава-у-држави. Наравно, са америчким војним базама. И то тик уз границу са Турском, у којој и сама помисао на било који облик курдске државности унутар или на домак турских граница изазива хистерију. Али не само у Турској. Јер, као што је већ указано у чланку од 20. јула на ФСК: „Дан после неуспелог преврата у Турској, Али-Акбар Велајати, шеф Центра за стратешке студије Већа за верификацију политике Исламске Републике Иран, изјавио је за иранску државну агенцију ИРНА да САД раде на формирању ‘другог Израела’ у региону. Реч је о независном Курдистану, који би обухватио Курде из Сирије, Ирака и ‘других држава’ (у шиитском Ирану живи 4-5 милиона Курда, углавном сунита), који би био под америчким покровитељством“. Док се све ово дешава, док Американци покушавају да легализују своју окупацију дела Сирије, Руси, по обичају, покушавају да издејствују какво-такво примирје, пре него што разне будале и психопате одведу ствар предалеко. Мада су очигледно већ и отишле предалеко. Јер, Амери на све начине покушавају да разбију (још једну) државу, уз помоћ оних (Курда) који смртно угрожавају суседну државу (Турску), која, опет, гомила војску на граници. Да, Американци јесу „незамењива нација“, али не онако како је то замишљала Медлин Олбрајт. Незамењиви су у смислу да нема тог рата који се започиње без њиховог посредног или непосредног мешања. А у Сирији се баш труде… Извор: Фонд стратешке културе