Лидер српских радикала, кога је после више од 12 година проведених у притвору у Схевенингену Хашки суд ослободио свих оптужби, искористио је последње скупштинско заседање да изнесе поменуту идеју. Шешељ је казао да је ситуација у којој се налазе оптужени и осуђени у Хагу стравична и додао: „Међу њима више нико није здрав. Од оних који су сад у затвору, можемо да очекујемо само у лименом оделу да се враћају.”
Шешељ је рекао: „Услови су најгори онима који су отишли на издржавање казне. Нико их посетио није. Држава даје минимални износ за оне који су у Схевенингену. За оне који су отишли на издржавање држава не даје ништа, осим једне или две карте годишње за посету. Смисао ове комисије био би да повремено обилази све Србе хашке заточенике и да се на лицу места уверава о условима који владају у тим робијашницама. Онда, наравно, редовно да подноси извештај Народној скупштини и да предузима адекватне мере пред државним органима да се њихов положај колико-толико поправи. Посебно да се иницирају надлежни државни органи да обнове захтев да сви хашки осуђеници овде у Србији робијају.” Шешељ је казао и да би требало да двојица, од којих је један деценијама живео у Србији, добију српско држављанство. Обојица су, према његовим речима, добијали позив за гласање на изборима у Србији. Држављанство је важно, како је рекао Шешељ, у случају да Савет безбедности УН одлучи да их пошаље на издржавање казне у своју земљу, јер би њих послали у Зеницу.
Маја Гојковић, председница парламента, рекла је Шешељу да пословник не дозвољава оснивање новог одбора и посаветовала га: „То би могло да буде у складу са чланом 44 пословника, који предвиђа оснивање пододбора или радне групе у оквиру неког од постојећих одбора. У овом случају, то је Одбор за правосуђе, он може то да размотри и, евентуално, усвоји ваш предлог, ако буде било разумевања код других посланика.”
Према поменутом члану пословника, „одбор може, из реда својих чланова, образовати пододбор за разматрање појединих питања из свог делокруга рада и припрему предлога о тим питањима, а председник одбора може образовати посебну радну групу”. Пословник прецизира да „пододбор, односно радна група, обавља послове за потребе одбора и не може самостално да иступа, осим ако надлежни одбор друкчије одлучи”.
Председник Одбора за правосуђе Петар Петровић (ЈС) каже да је спреман да прихвати предлог, уколико он стигне од Гојковићеве и буде адекватно образложен. Гојковићева је, међутим, само објаснила Шешељу како може да покуша да реализује идеју коју је изнео, а предлог би требало да поднесе СРС у самом одбору.
Александар Мартиновић, шеф посланичке групе СНС-а и члан одбора, за „Политику” каже: „Држава већ брине, у складу с важећим прописима, о правима хашких оптуженика, као и осуђених лица и члановима њихових породица. Шешељев предлог има дневнополитички карактер.”
Балинт Пастор (СВМ), члан одбора, каже да је пододбор форма која може да функционише, пошто су и у овом скупштинском сазиву формирана таква тела. Он, међутим, додаје: „Увођење новог одбора је немогуће без измене пословника. Да ли ће да се формира пододбор, ствар је политичке одлуке. Уколико се постигне договор о формирању пододбора, можемо то да подржимо, али нисмо заинтересовани за чланство у њему.”
Наташа Мићић (ЛДП), члан одбора, каже да ће се ЛДП о предлогу изјаснити кад он буде поднет и кад га виде, али и додаје: „Колико је мени познато, постоји у влади Савет за сарадњу с Хашким трибуналом, који се тим бави, али, у сваком случају, сачекаћемо да видимо предлог, па да се изјаснимо”. Слично реагују и у Покрету „Доста је било”, а Душан Павловић, члан одбора, каже: „Нисмо још ништа добили. Кад добијемо предлог на седници, изјаснићемо се.”
Шешељ: Божовић ме је ловио у Хагу
Кад је Шешељ образлагао зашто предлаже оснивање комисије, напредњаци су му из клупе добацивали да су њега државни представници хтели да посете у Хагу, али да је он то одбијао. Шешељ им је на то одговорио: „Слали сте ви мени неке депутате, па нисам хтео да разговарам. Рекао сам – играм шах, то ми је важније. Чим сте дошли на власт, разлетели сте се да покажете бригу, па је ишао министар правде, па Томин саветник Оливер Антић. Дошли, попричали и отишли. У ствари, имао сам утисак да су само мене ловили тамо. На препад ме улови, како се зове онај што је био државни секретар у МУП-у? Ја звао конзула да ми овери неки потпис, кад он искочи. Ко си ти? (Владимир) Божовић, као најрођенији да смо поздравља се. Који Божовић? Каже – знамо се. Никад се у животу нисмо срели. Не могу рећи шта сам му све после на то рекао. Није се он тиме хвалио.”
Извор: Политика
