Цар Диоклецијан посетио је једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Кад је почеобездушно да мучи хришћане појавио се пред њим свети Аникита, један од градоначелника, и почео неустрашиво да исповеда пред царем своју веру у Христа. Осим тога рекао је за статуе идола да су глуво и немо камење и да је клањање њима недостојно разумног човека.
То је потпуно разљутило цара Диоклецијана па је наредио да му одсеку језик. Божјом силом Аникита је и даље говорио. После тога су га тукли толико снажно да су му кости провириле кроз кожу, али он се упорно осмехивао и понављао да је Христ једини Бог. Тада су пустили крволочног лава на њега, који се, када га је угледао, умирио и почео да га мази својим шапама.
Свети Аникита се захвалио Богу што га је спасио и у том тренутку догодио се страшан земљотрес који је срушио Херкулов храм. Диоклецијана ни то није уверило у Божју моћ па је наредио да наставе са најстрашнијим мучењем. Аникита се тад помолио Богу да га спаси свих мука како би људи, видевши Божју моћ, смогли снаге да се успротиве његовом мучитељу верујући да ће их Бог спасити.
Након што се уверио својим очима у Божју моћ, Фотије је одбацио сваки страх, изашао испред окупљеног народа и пришао Аникити и почео да грли Анитику називајући га оцем и посредником свог спасења. Затим се обратио цару речима: “Застиди се, идолопоклониче! Богови су твоји ништавила”. Цар је моментално наредио да га посеку мачем, али кад је џелат замахнуо мачем, Божја сила ја учинила да сам себе посече по ногама.
После их је обојицу дуго мучио, да би их бацио у тамницу у којој су провели три године.
Пошто их је безуспешно мучио, на крају је наредио да се направи огромна пећ у коју је могло да стане много људи. Намеравао је да у тој пећи спали, не само Аникита и Фотију, већ и све хришћане које буде пронашао. Хришћани нису чекали да их незнабошци пронађу већ су својевољно журили да уђу у пећ и све време су викали: “Хришћани смо! поштујемо Бога јединога“.
У пећ су прво ушли Аникита и Фотије, а затим и бројни хришћани и сви заједно су подигли руке ка небу и говорили: “Благодаримо Ти, свесилни Боже Оче, што си нас Јединородним Твојим Сином, Господом нашим Исусом Христом, сабрао на овај мученички венац; молимо Ти се, Свемилосрдни, пружи одозго руке Своје и прими душе наше у вечни покој који си уготовио исповедницима Твојим”. Молећи се тако, сви су умрли. Када су слуге гвозденим справама извлачили тела светаца Аниките и Фотије, видели су да им тела и коса остали потпуно неоштећени од ватре.
Свети Анкита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу и у народу се верује да на данашњи дан треба изговорити својеврсну беседу како би вам “кренуло набоље”.
Беседа коју треба да изговорите на данашњи дан гласи:
“Научи се поштовати и волети мале и просте људе. Таквих је највише на земљи; таквих је највише и у царству Божјем. Код њих нема гордости, тј. основног безумља, од кога болују душе богатих и силних овога света. Они извршавају своју дужност у овоме свету често савршено, па ипак им изгледа смешно, кад их неко похваљује за то; док великаши траже похвалу за свако своје дело, често и несавршено извршено”.
Прочитајте ОВДЕ језив злочин комуниста који су раскомадали попа! Извор: Медији
