У најкраћем, опасност постоји, у блиској будућности не баш таква каква је задесила Италију, али на дуже стазе и Србији прете земљотреси јачине од око 6 степени Рихтерова скале, какав је погодио протекле недеље и централну Италију.
Како каже, заменик директора Републичког сеизмолошког завода Бранко Драгичевић у Србији се региструје око 1.500 земљотреса годишње и још 2.500 из ближег окружења, али многе од њих човек не може да осети, већ их виде само инструменти.
- Сеизмичка опасност по Србију је присутна и константна, али не онаква каква је задесила Италију. У последњих стотинак година догодило се око 40 земљотреса јачине веће од 5 Рихтера, а претпоставља се да ће највећи земљотреси у будућности код нас и бити до 6 степени - упозорава Драгичевић.
Земљотрес сваких 30 секунди
Сваких тридесетак секунди догађа се неки земљотрес на планети Земљи и иако се они не могу краткорочно предвидети, може се утицати на смањење њихових последица. - На основу актуелних дешавања и историјских земљотреса и геолошких изучавања врши процена очекиваних параметра будућих земљотреса на територији наше земље и онда се праве карте хазарда на којој се прогнозира какав ће динамички параметар неког земљотреса бити у будућности у Србији. Оне такође представљају и основу за просторно планирање, а онда се на том тлу асеизмичким пројектовањем граде објекти отпорни на дејство земљотреса или се неке од њих ограничавају – каже Драгичевић.- То је наш најјачи земљотрес, а он је много слабији од овог земљотреса који се догодио у среду у Италији. У последњих стотинак година догодило се око 40 земљотреса јачине веће од 5 Рихтера, а претпоставља се да ће највећи земљотреси у будућности код нас и бити до 6 степени – додаје Драгичевић.
То се практикује у Краљеву, које је 2010. године задесио земљотрес јачине 5,3 по Рихтеровој скали. Земљотрес који је у среду задесио централну Италију био је јачине 6,2 степена, а потом други 5,4 степена након чега су уследили и слабији потреси.
Најјачи 1922. године у Лазаревцу
По карти хазарда, централни део Србије, као и Италије, је нанеповољније тло на којем се очекују земљотреси максималног интезитета. Земљотрес најјачег интезитета који се догодио на територији Србије био је 1922. године јачине 5,9 по Рихтеровој скали у близини Лазаревца.
Како се прикупљају подаци?
У Србији тренутно има 20 сеизмолошких станица, а Републички сеизмолошки завод у систему користи још двадесетак сеизмолошких станица из околних земаља као што су Румунија, Бугарска, Грчка, Албанија, Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Аустрија, Словенија па чак и Италија. - Уколико се догоди земљотрес на тим станицама бива регистровано осциловање тла и сеизмички сигнал се у реалном времену транспортује у централну сеизмолошку станицу. Ту се врши аутоматско лоцирање за неких 70 одсто свих догођених земљотреса у Србији, а остала лоцирање врши сеизмолог. Поред ове мреже ми поседујемо и такозвану мрежу за јаке земљотресе где 55 осцилиографа је распоређено на локацијама на територији Србије. Уколико је земљотрес попримио рушилачко дејство такође излазимо на терен и прикупљамо податке о његовој манифестациији на терену, објектима и код људи – додаје Драгичевић.Земљотрес у Италији
Он додаје да се земљотреси са оваквим дејством најчешће догађају у руралним деловима. - Земљотрес у Италији је био у слабо насељеном планинском руралном делу где су објекти изграђани пре неколико стотина година и који су историјска баштина која потиче из римског доба и из тог разлога нису реконструисани и коришћени су као туристичка атракција. Власници тих кућа не живе у њима него долазе само преко лета, а то кажем јер оне тако нису сеизмички осигуране – додаје Драгичевић.Када је земљотрес лоциран, утврђена његова магнитуда, географска ширина и дужина и време, та информација се шаље Центру за ванредне ситуације, Министарству одбране, Сеизмолошким центрима у свету и медијима како би се што обавестила јавност.
Извор: Блиц
