Мада се лидер хрватских социјалдемократа у изборној трци издвојио непримереним увредама на рачун Николића и Вучића, то не значи да Србија није омиљена тема и његових главних ривала, ХДЗ-а. Због тога се намеће питање да ли је за будуће односе Београда у Загреба боље да после 11. септембра на челу нове хрватске владе буде Зоран Милановић или Андреј Пленковић.
Да ли Милановић – за кога је, према тврдњи Демократског савеза Срба, на протеклим изборима гласало око 60.000 Срба, верујући да дају глас левичару, а који је пре неколико дана Србију назвао „шаком јада”, а потом у петак у Дубровнику рекао да с Николићем и Вучићем „нема узајамног поштовања, нити добрих односа” – или Пленковић, вођа „хадезеоваца”, који је поручивао да „Србија мора да доживи катарзу”?
Иначе, кад су ова двојица политичара недавно у ТВ дуелу „ломили копља” управо на Србији, Милановић је прозивао ХДЗ и одлазећег министра Миру Ковача због закона о регионалној јурисдикцији, а Пленковић му узвраћао да влада којој је он био на челу није учинила ништа да помогне у акцији на основу које је усвојена резолуција Европског парламента о Србији.
Александар Попов, директор новосадског Центра за регионализам и копредседник Игманске иницијативе, сматра да је за српско-хрватске односе ипак можда боље да победи ХДЗ, и то ако би се та странка с Пленковићем вратила на позицију десног центра, онако како је то својевремено урадио Иво Санадер.
„Очито је, после најновијих Милановићевих изјава, којима је себи дао ’један огромни аутогол’, а и оних прошлогодишњих ’шарај мало’, он није пријемчив за сарадњу, а ранији ХДЗ (с Томиславом Карамарком) је показао да је још гори, па остаје једина нада да ће Пленковић бити другачији”, каже Попов.
Политичари се, како објашњава, мењају у складу са ситуацијом и нечим што је „иза завесе”, притисака са стране, из Берлина или Брисела, рецимо. „У том смислу могуће је да се у Хрватској ствари врате у нормалу”, наглашава он и додаје да је у ЕУ ситуација сада најрадикалнија у Хрватској и у Мађарској и да то прелази границе које се могу толерисати. „Мислим да су већ стигла нека упозорења, ако нису, стићи ће, сигурно. Верујем да ће Пленковић водити рачуна о томе”, каже он.
Попов подсећа и да су српско-хрватски односи раније били колико-толико у нормали, посебно у време председника Иве Јосиповића и умереног „хадезеовца” Санадера, али да су упали у ћорсокак 2012, када је СНС дошао на власт у Србији. Тада је, како објашњава, за Милановића и СДП, који је предводио Кукурику коалицију, садашња српска политичка гарнитура била неприхватљива, па је дошло до захлађења односа, додуше „не у овој мери као што је сада”.
Међутим, пре почетка предизборне кампање у Хрватској, кад је Карамарко почео да радикализује политичку сцену и тај ХДЗ отишао крајње удесно, било је очекивано, као што се раније дешавало, да ће се две патриотске странке, ХДЗ тамо и СНС овде, боље разумети него супротне опције. То се, уосталом, могло закључити и по томе што је премијер Вучић упутио честитку Карамарку одмах после избора. Али, тај ХДЗ је потом отишао предалеко, па је састав хрватске владе чак „продубио” политику, рехабилитујући и усташтво и НДХ, захлађујући односе према Србији. Видело се, заправо, да с таквим ХДЗ-ом није могуће нормализовати односе.
Аналитичар Драгомир Анђелковић, пак, каже да за Србију суштински није битно ко ће победити. „Свака политичка партија је само одраз јавног мњења. А хрватско јавно мњење је већински антисрпско. Отуд, ко год да је на власти, он ће само тактизирати, али и ти људи су одраз друштвене климе која постоји у Хрватској, која је набијена мржњом према Србима. Политичари се томе додатно прилагођавају, маркетиншки, како би извукли што више поена”, сматра Анђелковић.
А поводом оцене да се ХДЗ променио и да Пленковић није Карамарко, каже: „Исто су говорили и за Милановића кад је раније долазио на власт, да доноси нови однос Хрватске према региону и да су социјалдемократе еволуирале у односу према Србима, а сад видимо да није тако”.
Става да би евентуално Милановићево извињење Србима „само њему олакшало позицију, а не би побољшало однос према нама”, Анђелковић је мишљења да би Срби у Хрватској „требало да се окрену српским странкама, уз све мане које те партије имају, јер гласајући за хрватску левицу или десницу гласају само за другачије стилизовани антисрпски поглед на свет”.
Рекавши да је апсолутни приоритет европске политике да се бавиш собом и својим утапањем у Европу, а онда и да градиш позитивне односе са суседима, хрватски аналитичар Денис Куљиш верује да ће се ситуација између Србије и Хрватске смирити ако владу не буде формирао Милановић, а у случају да се то догоди, односи ће кренути „непредвидивим током”.
Наглашава да су сви људи који ће у ХДЗ-у креирати спољну политику „бриселски кадрови”, од Пленковића, који је био посланик ЕП, па надаље. С друге стране, истиче да је распиривању „ватре” с хрватске стране највише допринео министар Ковач, „који је пре свега експонент Карамаркове групације у ХДЗ-у” и да је он сада „прошлост”.
Извор: Политика
