Јосип Перковић и Здравко Мустач, некадашњи обавештајци у бившој Југославији, проглашени су кривима за помагање у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића и осуђени су на казну доживотног затвора.
Казну за убиство из 1983. године одредио им је Високи земаљски суд у Минхену.
Суђење је трајало скоро две године
То је друга пресуда за ово дело почињено 28. јул 1983. у Волфратсхаузену поред Минхена. 2008. године на истом суду хрватски држављанин Крунослав Пратес осуђен је на доживотни затвор због саучесништва у убиству.
Тужилаштво сматра да је током суђења доказано да је оптужени Јосип Перковић директно деловао у организацији убиства Стјепана Ђурековића. Оно је у својој завршној речи такође остало при мотиву убиства, а то је по тужилаштву уклањање Ђурековића као сведока финансијских малверзација у које је у државној нафтној компанији ИНА био уплетен син тадашњег високопозиционираног југословенског политичара Мике Шпиљка, Вања. Ђурековић је до свог одласка у Немачку обављао високе менаџерске функције у компанији ИНА.
Обрана је током читавог суђења, па тако и у својој завршној речи, прије свега побијала мотив убиства. Према одбрани, Ђурековић је убијен јер је као агент Немачке обавештајне службе (БНД) Немцима одавао осетљиве војне тајне везане за залихе нафте бивше Југословенске народне армије (ЈНА) па је извршење убиства извела војна Контраобавјештајна служба (КОС), у сарадњи са савезним СДБ-ом. Према томе, тумачи одбрана, Перковић као запослени републичког СДБ-а није могао бити уплетен у спровођење ове акције.
Други стуб обране односи се на дискредитовање важних сведока у овом суђењу попут Винка Синдичића и Боже Вукушића које одбрана, због криминалне прошлости, сматра недовољно веродостојним.
Сведоци се нису одазивали
Суђење, које је требало да буде окончано у априлу 2015. године, одужило се због велике количине докумената који су током суђења пристизали из Хрватског државног архива и били укључивани у доказни материјал.
Процес се продужавао и због честог неодазивања сведока, као и чињенице да су многи важни сведоци давали исказ путем видео веза, за шта су биле потребне дуготрајне техничке припреме.
Хрватска јавност је од почетка интензивно пратила ово суђење, посебно због околности под којима су оптужени Јосип Перковић и Здравко Мустач били изручени Немачкој.
Непосредно уочи уласка у ЕУ, чиме је аутоматски и за Хрватску почео да важи Европски налог за хапшење, хрватска влада је променила закон који је онемогућио изручење осумњичених, али је исти закон крајем 2013. године, на притисак Европске комисије, промењен, што је омогућило Перковићево и Мустачево изручење Немачкој у првој половини 2014.
На почетку процеса представници савезног јавног тужилаштва најавили су могућност покретања нових поступака везаних уз убиства хрватских емиграната.
Извор: Ал Џазира
