Тек што је Ивица Дачић замерио ЕУ за благо реаговање поводом оштрих речи на рачун Србије из Загреба, Зоран Милановић је наставио увредљиву офанзиву против Београда.
Лидер СДП-а је изјавио да његова реплика о „шаци јада” није била упућена српском народу, већ „чаршији и руководству Србије” које – како је „прецизирао” – на тај начин није вређао, већ им се ругао.
Бивши хрватски премијер је додао и да може да смисли пуно горе увреде које Вучићева чаршија и клика упућује њима. Доследним ћутањем и на ову опаску из Загреба, Брисел као да је потврдио Дачићеву тезу да ЕУ успоставља „симетрију кривице” међу балканским народима и да њени представници „говоре филозофски, као да се налазе на Тибету”.
„Они говоре да ескалација реторике није добра у региону. У Хрватској и код бошњачких политичара постала је нормална антисрпска кампања”, рекао је Дачић за РТС.
Таква симетрија, како каже бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић, јесте напредак у односу на традиционалну политику ЕУ према овом подручју, али је и даље неправедна према Србији.
„Од 1990. године земље данашње ЕУ учествовале су у укидању СФРЈ, а за време ратова у Хрватској и БиХ њихови представници су редовно стајали на страну других и осуђивали Србе у те две земље и Србију као најодговорније. Ипак, пошто сада наша земља није изазвала овај нови рат речима, већ све чини да се не дозволи поновно распламсавање страсти, оваква симетрија је и даље на штету Србије јер не само да нас не награђује већ избегава осуду непосредних криваца за нове напетости”, сматра Јовановић.
Судећи по писању појединих медија, сличног је става и премијер Александар Вучић који је на јучерашњем састанку с амбасадорима акредитованим у Београду затражио да ЕУ реагује.
„Није исправно да дајете смернице Србији шта треба да чини, а имате чланицу коју ни након озбиљних испада нико не укори”, рекао је председник владе а пише „Блиц”. Дан касније, Дачић је јавно изнео исто становиште, али нешто оштријим тоном, затраживши од ЕУ да „проговори, а не да користи формулацију да су забринути због тешке реторике са свих страна”.
„Нису хрватски и бошњачки званичници писали литерарне радове на слободну тему, па да се прича о реторици”, образложио је Дачић, подсетивши да је Србија реаговала на „рехабилитацију Алојзија Степинца, укидање пресуде Бранимирy Главашу, поклике ’за дом спремни’ и подизање споменика атентатору Мири Баришићу”.
Коментаришући овакве иступе, Јовановић наводи да би „оно што је Дачић рекао а премијер на неки начин обезубљује требало да буде средина ствари за нас јер је достојанство земље изнад политичких чинилаца”.
„То треба да нас замисли, али не и да нас обесхрабри, јер пут који смо одабрали је разуман али је такозвано пријатељство западних земаља према нама поприлично данајско. Ипак, од њега не треба одустати али му се не треба ни бацати у топли загрљај без задржавања основне опрезности”, закључује Јовановић.
На јучерашњем састанку, после Вучића се обратио и шеф делегације ЕУ Мајкл Давенпорт, наглашавајући да је „недостатак лидерства у појединим земљама региона главни проблем и разлог за сукобљавања”.
„Кад нема политике, онда следе напади” – казао је он, мислећи, како каже „Блиц”, на Хрватску.
Чињеница да су те речи изговорене на састанку одржаном иза затворених врата, као да је на трагу тезе Александре Јоксимовић, председнице Центра за спољну политику, да ЕУ има „јасан поглед на дешавања у Хрватској и да је критиковала реторику из Загреба, али таква врста критике не мора увек да буде јавна”. Она верује да ће се Брисел и јавно огласити кад процени да је дошао прави политички тренутак.
„Хрватска се већ дуго налази у предизборном циклусу који сили одређене теме, али охрабрујуће је да постоје и одмерене политичке снаге које се таквој реторици противе, попут Весне Пусић, Иве Јосиповића и неких НВО и интелектуалаца. Такође, Загреб су критиковали и неки озбиљни медији попут ’Економиста’. А и претходна тамошња влада је пала зато што се није бавила правим темама, претежно економским, и што је због своје реторике изгубила подршку међународне заједнице”, наводи она.
С друге стране, ЕУ је, додаје наша саговорница, Србији дала подршку отварањем поглавља 23 и 24, упркос противљењу Хрватске, на коју је „на одређени начин извршила притисак да се с тим усагласи”.
Осим тога, по њеном мишљењу, треба имати у виду и политички тренутак у којем се ЕУ налази, заокупљена „брегзитом” али и „мигрантском, економском, блискоисточном и украјинском кризом”. Стога се не може очекивати потпуна усредсређеност Брисела на регион.
„Зато би било важно да управо регион покаже зрелост и у партнерском односу покуша да Бриселу олакша те тренутке. То се већ дешавало у току критичних момената мигрантске кризе, кад је балканском рутом пролазио велики број миграната ка Европи, а Србија се показала као конструктиван партнер у решавању таквих проблема”, наглашава Александра Јоксимовић.
Извор: Политика
