Како кажу у Министарству спољних и европских послова Хрватске, амбасадор Горан Маркотић „није дошао јер велепосланство Републике Хрватске није било позвано”.
И Маркотић је то изјавио да у кабинету председника Владе Србије нису хтели ни да потврде, ни да демантују ту информацију. Дипломатски извори су рекли да је непозивање Маркотића, хрватског представника, „поштенији однос српске владе него што је био однос хрватске владе према српском премијеру”, који је формално позван на Дубровник форум, а потом му је, како је сам Вучић данас рекао, „на пристојан начин речено да не долази”.
Док се у Србији још чека на одговор Брисела на писмо које им је пре скоро месец дана упутио српски премијер, указујући на проблем с Хрватском, јуче је портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич изразила забринутост за тренутну ситуацију у региону западног Балкана. Она је оценила да повишена реторика не доприноси остваривању европских принципа помирења, добросуседских односа и регионалне сарадње.
Сличне оцене, такође без директног упирања прстом у „кривце”, изнела је и регионална мрежа невладиних организација Игманска иницијатива, апелујући да се заустави спирала заоштравања односа у региону.
Вучић је, иначе, одбацио тезу да се у Хрватској тензије дижу због избора. „Нема то везе са кампањама, а ако има, утолико горе, јер је ту реч о континуираној антисрпској политици”, изјавио је Вучић.
Историчар Момчило Павловић констатује да има превише изазивачког манипулисања историјом, беспотребног и бескорисног распаљивања националистичких и шовинистичких страсти, којим се не решава ниједан, а отвара стотине проблема.
„Разбијање заједничке државе, потпомагање једних на рачун других у том сукобу, награђени национализми који нису иживели своје максималистичке захтеве, скрајнуте очи Европе и света са проблема на овим просторима и суморна економска стварност готово у свим бившим југословенским републикама, осим можда Словеније, општи су оквир за исказивање оваквих ставова. И после скоро две деценије од сукоба, реторика, питања и одговори отприлике су исти као на почетку сукоба. Тако испада да су сви против свих, а да ови награђени национализми и шовинизми сматрају да нису до краја завршили посао према ономе што је означено као великосрпска агресија, а Срби кривци за сукобе деведесетих година”, указује Павловић.
Поштеније је то што српска влада није позвала хрватског амбасадора него то што је хрватска влада позвала Вучића на Дубровник форум, да би му касније било речено да не долази, оцењују дипломатски извори
Наглашавајући да не верује у теорије завере и да за одређене поступке политичара узроке углавном тражи у ономе што се дешава на њиховој домаћој сцени, а потом и у међународним околностима, Игор Новаковић из Исак фонда наводи да Хрватска није на актуелно понашање подстакнута из ЕУ, али да свакако постоји одређени извор нестабилности који долази из иностранства. Како каже, да се није десио „брегзит”, да не постоји конфликт у Украјини, да не постоји проблем у Сирији и с Турском, ситуација у региону била би знатно стабилнија и до оваквих трвења каква су данас не би дошло.
„Овако, не постоје до краја снажни механизми који могу да утичу на регион и да га држе у стабилности. И Русија и Турска и неке друге земље покушавају да утицај који имају у овом региону искористе као полугу у својим односима са ЕУ и другим државама”, истиче Новаковић.
Оцењујући да је антисрпска политика у Хрватској пре свега „продукт интерне динамике њихове политичке сцене”, он подсећа да је после уласка те државе у ЕУ и НАТО нестао спољни притисак да се понаша на одређени начин у региону, те су неки гласови, који су до тада били потискивани, постали веома доминантни.
Због свих ових околности, тешко је, према Новаковићевим речима, очекивати да ће стићи одговор Брисела на поменуто Вучићево писмо, јер, како указује, у ЕУ се „тврде” политичке одлуке доносе консензусом, а Хрватска је њен пуноправни члан.
„Дакле, оно што ми можемо да очекујемо јесу индивидуалне реакције из држава чланица, поготову оних моћнијих”, подвлачи Новаковић, који оцењује да је писмо упућено Бриселу, у најмању руку, „пуцањ у празно”.
И Игманска иницијатива указује на неповољна кретања у међународним односима, попут акција ИД, наставка рата у Сирији и на Блиском истоку, избегличке кризе, таласа тероризма и насиља, „брегзита”... Све ово већ месецима има негативан одјек и на нашем простору, „посебно на релацијама Београд–Загреб и Београд–Сарајево, уз продужене тензије на релацији Београд–Приштина, а донекле и на релацији Загреб–Сарајево и у Македонији”.
Да ли, можда, жеља делова међународне заједнице да Милорад Додик одустане од референдума о Дану РС и да Београд „окрене леђа” Москви има утицаја на сва ова збивања? Павловић напомиње да се „са референдумом или без њега односи у БиХ неће променити”, јер је БиХ држава само онолико колико има договора између три конститутивна народа.
„А укрштени интереси моћних фактора свакако утичу на појачане тензије, на сврставање на једну или другу страну, али и на извесну координацију тих активности. Када се чита штампа других бивших југословенских република, стиче се утисак да се ради о једној континуираној кампањи од Скопља до Загреба, преко Подгорице, Приштине, Сарајева”, каже Павловић.
На питање шта се може очекивати убудуће, у ком правцу ће се ствари развијати, он наводи да историја показује да „на Балкану увек може бити горе него што јесте”. Али, историјско искуство говори и да смо велике галамџије.
„Стил наших политичара на овим просторима, који немају дипломатско искуство, немају углађени речник, немају одговорност за јавну реч, ствара једну климу у којој се чини да ће до сукоба доћи већ сутра. Али, никако не можете предвидети шта ће се десити до краја. Не верујем да је менаџерима кризе, великим играчима, потребно још једно жариште, али ако они процене, наравно да могу дестабилизовати читав регион”, оцењује Момчило Павловић.
Извор: Политика
