Правда

За пример је узео Шведску. У тој земљи је у току дискусија о уласку у НАТО.  А NYT тврди да су друштвене мреже преплављене „изврнутим и лажним информацијама“ које уносе смутњу у јавност. „Ваљају“ се наводно и тврдње да ће алијанса на територији Шведске инсталирати нуклеарно оружје или је искористити за напад на Русију. Тобоже се истовремено шире и упозорења да ће војници НАТО представљати „опасност за Швеђанке“.  Амерички лист преноси признање самих Швеђана да нису успели да открију извор „дезинформација“, али наводи да бројни аналитичари и експерти обавештајних служби САД и Европе указују на Русију“. NYT у овом контексту преноси тврдњу шведског новинара и правника Андерса Линдберга да је открио „шему“ према којој Кремљ води своју „кампању дезинформисања“. Наводно све креће са сајтова руских државних медија, а и „других разних сајтова“, а онда их преузимају екстремни леви и десни сајтови. Ово би, наравно, подразумевало да или руски државни сајтови своје „дезинформације“ пласирају на шведском или да они који уређују екстремне леве и десне сајтове знају руски. Линдберга то, међутим, нимало не збуњује. Он наглашава: „Нико не може да каже откуда та саопштења стижу, али се испоставља да су то кључна питања у области доношења одлука у политици безбедности“. Овакву папазјанију може, вероватно, да напише само западни дебил, а најутицајнији амерички дневни лист то продаје као нешто озбиљно и експертско. ак са своје стране придодаје: „За сејање сумњи и раздора у НАТО – Москва не користи само тајне методе – као у Шведској – него и класичне медије – агенцију Sputnik и телеканал RT.“ Уверавајући да преноси мишљења (анонимних) експерата, NYT тврди да Русија  - свим што чини – покушава да „подрије официјелну верзију догађаја и да изазове својеврсну политичку парализу“. New York Times главном метом Москве назива Европу у којој расте популарност „десних група“, док Европска унија ужива све мању подршку. И подвлачи: Русија шири идеје о неефикасности либералне демократије и неспособности европских влада да се носе са различитим кризама. На крају текста тврди – опет уз позивање на неименоване „аналитичаре“ – да су руски англојезични медији утицали и на кампању за излазала Велике Британије из ЕУ. Да све буде још смешније и жалосније, њујоршки лист своју репутацију крчми и на смешну тврдњу да је негативан однос грађана Чешке према Сједињеним Државама и ЕУ последица дезинформација „проруских сајтова“. Извор: fakti.org