То је сталнорађајућа малина која даје високе приносе, а њено време сазревања је продужено, па је зову и двородна или јесења малина. Њени плодови су тамноцрвени, чврсти и крупни. Раније се није узгајала на просторима Западне Србије, али сада дотиже велику заступљеност.
Један од малинара из села Кадињача код Ужица каже како ова малина не захтева превише обавеза, за разлику од других сорти малина, које захтевају за обраду по читаво пролеће и јесен. 
- То је једногодишња биљка, када се обере, онда се покоси у септембру или почетком октобра. У пролеће из бокора ничу младари одакле долази род. За полку није потребно везивање ни коци, а бере се на исти начин као и друге малине. Њена вегетација зрења, траје од месец до месец и по дана. Прска се и окопава као друга малина, а може и да се разреди у пролеће. Има знатно мање посла него око других сорти, а садница је врло јефтина. На годишњем нивоу може донети са малог земљишта и до неколико хиљада евра - рекао нам је један пољопривредник који се бави малинарством у селу Кадињача код Ужица. Малина иначе као вишегодишња култура остаје на једном месту више од 10 година зато је важно да се изабере погодно место за садњу. Малина се најбоље гаји на месту које је благо нагнуто, добро осветљено и које није изложено јаким ветровима, на равном тлу садња малине се врши издузањем на гредице (леје). Место за садњу се бира и на основу могућности наводњавања засада, поготово у нижим пределима који имају мање падавина, јер малина је биљка која тражи влагу.
Препоручује се да место за подизање новог малињака буде довољно удаљено од других малињака због опасности од ширења болести из старих заражених засада. Најбоље земљиште за гајење малине су гајњаче, потом шумске крчевине и речни наноси (алувијуми).
У Србији је на почетку 21. века најзаступљенија сорта, око 90 одсто, виламет, мада се данас саде и микер и полка. Извор: Медији
