Москва јасно види стратешку прилику за себе, обзиром на нагли пораст анти-америчких и анти-европских осећања у Турској, које Ердоган распирује. Али, упркос љутње на Запад због пуча, мало је веровато да је могућ стратешки савез ове две државе, сматра угледни турски новинар Семих Идиз.
Ердоганове присталице, али и многи Турци који га не подржавају су уверени да је Америка умешана у недавну неуспели државни удар у Турској. Чињеница да Фетхулах Гулен - исламски свештеник оптужен да је организовао пуч - слободно борави у Пенсилванији, и веровање да САД не реагују на захтев за његово изручење, међу Турцима изазива усијана антиамеричка осећања. Због тога се јављају све јачи захтеви да Турска успостави стратешко партнерство са Русијом које би заменило везе са Сједињеним Државама, НАТО и Европском унијом.
Ови позиви се пажљиво прате у Москви, и због тога ће велика пажња бити усмерена на разговоре Ердогана са руским председником Владимиром Путином у Москви 9. августа. Тренутна политичка клима између две земље је погодна за продубљивање односа. Анкара и Москва обнављају односе након пола године тензија после обарања руског борбеног авиона. Ердоган је због тога недавно морао да се писмом извини Путину, јер је овај инцидент изазвао економске губитке Турске због ембарга Москве и озбиљно ослабио снагу Турске у Сирији.
Пропали удар је такође означио пораст значаја Русије у круговима око Ердогана. Разумљиво је да се у Москви са задовољством прате позиви из тих кругова да Турска тражи стратешко партнерство са Русијом и да развије стратешки евроазијски правац који би заменио везе са Сједињеним Америчким Државама, НАТО и ЕУ.
Имајући боља стратешка предвиђања од САД и Европе, Русија је одиграла праву карту док је удар био у току и била је прва земља која га је одмах недвосмислено осудила. Турска је љута на Европу због њеног става "чекај и види" током и после државног удара. Општи ставу Анкари је да ЕУ због одбојности према Ердогану није пружила недвосмислену подршку за демократски изабраног председника и владу Турске.
Критике Европе због масовног обрачуна против наводних завереника и симпатизера државног удара у Турској, и њеним реакцијама на Ердоганову подршку смртној казни за заверенике су додале још више воде на анти-западни млин у Турској.
Русија је још више порасла у очима Ердоганових присталица због непотврђене вести иранске новинске агенције Фарс, која је, позивајући се разне арапске изворе јавила да је Москва неколико сати пре државног удара упозорила Ердогана, омогућавајући му да предузме неопходне мере за своју безбедност. У међувремену, Анкара је кривицу за обарање руског авиона бацила на пилота, који је наводно био део завере државног удара, што је још један показатељ колико брзо ствари напредују у турско-руским односима. Чињеница да је Ердоган током недавног Варшавског самита, позвао НАТО да спречи да Црно море постане “руско језеро" сада делује као удаљени ехо.
Међутим, иако Москва верује да сада има предност над Анкаром, и да ће због садашњег благонаклоног става остварити максималне предности за себе, она и даље врши јак притисак. Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је отворено изјавио да будућност турско-руских односа и даље зависи од политике Анкаре према Сирији.
Међутим, због све јачег сукоба са Западом, многи сумњају да ће Путин прокоцкати прилику да Турску окрене даље од Запада. Руски дневни лист Правда је у недавном уводнику навео да: "Русија не треба да верује Ердогану, али не треба имати никакве сумње да турски председник сада покушава да побољша односе са Русијом. То Турску чини савезником Москве у настојању да се ослаби јединство Запада".
Хакан Аксај, дугогодишњи дописник многих турских медија из Москве, сматра да је Русија је најважнија земља којој се Турска може обратити ако одлучи да умањи своје стратешке односе са Западом.
"Ако Анкара може да усклади своју сиријску политику са Москвом, остале препреке неће бити непремостиве", рекао је Аксај у својој колумни на сајту Т24.
Он тврди да би Кремљ био спреман да остави по страни оптужбе да је Исламска држава добила помоћ из Турске, и да би Москва у интересу Анкаре такође могла да преиспита своју позицију према сиријским Курдима.
Међутим, многи дипломатски стручњаци указују и на суштинске разлике између две земље по низу питања, од Украјине и Кримског полуострва до Блиског истока и Кипра. Да би се превазишле ове разлике, Турска, која је данас у слабијој позицији, би морала да радикално промени своју спољнополитичку оријентацију, на начин који би изазвао бес Ердоганових исламистичких присталица и турских националиста.
Пензионисани амбасадор Унал Севикоз сматра да је Турска озбиљно трауматизована државним ударом, и да сада покушава да пошаље упозорење Западу, користећи идеју стратешког обрта према Русији.
"Озбиљно кретање у том правцу би, међутим, било погрешно, јер не би послужило дугорочним интересима Турске", рекао је Цевикоз за амерички портал Ал-монитор. "То не значи да Турска не би требало да има добре односе са Русијом. Напротив - ове односе треба побољшати и продубити. Верујем да је најважнија тема коју би требало обрадити током Ердоганове посете Москви енергетика", додао је Севикоз.
Севикоз је такође истакао да је један од руских главних циљева слабљење НАТО и навео да Турска не би требало да дозволи себи да буде манипулисана на овај начин.
Обзиром на начин на који су турско-руски односи промењени преко ноћи, и озбиљних разлика које остају између две земље према мноштву кључних међународних питања, чини се да будућност "стратешког партнерства" са Русијом, коме се неки у Турској сада надају, чисто из беса према Западу, неће бити тако лепо каквим га они замишљају.
