Правда

Између ова два села налази се и Манастирак, манастир Св. Романа, који је задужбина Милоша Обилића али и остаци тврђаве у Лаћиследу познатије у народу као Милошев град. Податак готово потпуно непознат јавности у Србији, а да је реч о било каквој другој земљи манастир и тврђава најславнијег витеза били би главна туристичка атракција. У нашој земљи, до манастира води земљани пут преко имровизованог моста који ван летње сезоне поплави река. Док Енглези прекопавају своје острво да би покушали да пронађу митски Камелот и докажу постојање краља Артура, до Милошевог града у Србији је готово немогуће доћи јер је пут зарастао у шибље. Подаци о овом светом месту и тврђави могу се наћи на мало места, у прилозима локалних медија и на сајту Епархије Крушевачке. "По предању на брду преко пута манастира, на десној обали реке Пепељуше, а изнад ушћа потока Манастирака (чије име носи истоимена црквица брвнара), налази се тзв. Обла чука у народу позната као Милошев град тј. место где је по предању Милош (К)Обилић основао тврђаву. Говори се такође и о Милошевој мајци Гроздани тј. да је она била принцеза, сестра, или ћерка цара Душана. Милош је на овом месту сазидао град Градиште, а испод њега цркву посвећену светом Роману. Изнад самог манастира налази се место познатије као Кобиљак где је Милош рођен, и да због тога носи презиме Кобилић. Милошева црква, како се још назива манастир, била је сведок страшне трагедије. Срби су се у то време носили мишљу да се од Турака ослободе, што су Турци осетили, па су појачали војску у Крушевцу и забранили зборовање и заветине, богомоље а нарочито су се бојали богомоље код Светог Романа у Манастираку. Ту је тада било забрањено свако окупљање. Једном приликом на Црквену Славу у Манастирак се сакупила цела Жупа. Убрзо се видело да је неки издајник дојавио Турцима за српски скуп, па ударише преко брда на незаштићени народ и почеше да бију и убијају. Велика се погибија десила тога дана, а погинуо је свештеник који је тога дана служио Свету Литургију, и помен Милошу Обилићу. Прича се да су свештенику на једном месту одсекли длан, а то се место и данас назива Попов длан, на другом месту су му одсекли руку ово се зове Попова рука, а место где су одсекли главу зове се Попова глава. Над гробом свештеника постављен је камен, а то се место и данас зове Попов гроб", наводи Епархија Крушевачка. Скретање за Манастирак налази се на самом излазу из села Мрмош где је постављен и знак. Одмах скрећете на пут од туцаника, а убрзо наилазите на поток и мостић после чега почиње земљани пут до манастира који је удаљен пар стотина метара од потока. У Манастирку затичемо раднике који косе траву уз поток, међу њима са косом у руци стајала је и мати Евгенија, једина монахиња у овој светињи. Манастир је окружен густом шумом и природом, и налази се на извишењу изнад потока. Мали конак, спомен биста Милошу Обилићу, звоник, дрвена црква сазидана на делу олтара некадашње велелепне цркве коју је витез саградио и чији се темељи и данас назиру. Ту је и пластеник и још по који помоћни објекат као и игралиште за децу.  Мати Евгенија, замонашила се 19. јула ове године у манастиру Петина, али је и као искушеница бринула о манастиру Св. Романа. Своје монашко име добила је по кнегињи Милици која је такође пошто се замонашила добила име Евгенија. - Манастир је задужбина Милоша Обилића, а у њему је сахрањена његова мајка Гроздана. Његов отац звао се Злега, а и данас постоји село које је по њему добило име. Милошев брат се звао Мрмош и село Мрмош је по њему добило име - говорила нам је мати Евгенија о средњовековној историји овог места која није запписана у књигама.  Она каже да је веома тешко доћи до Милошевог града, а када човек стигне до тог места мало шта се може видети јер  је све зарасло у траву и шибље. Према неким истраживањима која су давно обављена објекти на том месту постоје још од Римљана, али су у средњем веку обнављани и дограђивани. Легенда каже да је постојао тунел од тврђаве до манастира и да је Милошева мајка туда долазила у манастир да се моли.  - Постоји тамо једно место величине собе у коме се ни снег ни лед не задржава. Чак и усред зиме тамо расте зелена трава. Људи мисле да испод постоје тунели из којих на том месту избија топлота из земље и да се зато снег само ту топи. Дешавало се да ловачки пси који се увуку под земљу јурећи животиње више никад не појаве, па многи верују да се губе у тунелима који ту постоје  - каже мати Евгенија и додаје да се народ овог краја нада да ће неко детаљније истражити тај локалитет и да ће он бити очишћен и доступан јавности. Манастир је обновљен деведесетих година, на месту где је  направљена дрвена црква пронађена је надгробна плоча за коју се верује да је била на гробу Милошеве мајке. Сама локација гроба међутим није са сигурношћу утврђена. Приликом једног расчишћавања терена откривен је и скелет на чијој руци је био прстен са симболом рибе.  Старост  овог прстена још није истражена. Занимљиво је да су током разчишћавања и крчења нашли на велики број корења дрвећа које је расло у облику крста. Мати Евгенија показала нам је неке од њих. На растанки, мати Евгенија нас је позвала на манастирску славу, празник Св. Роман који се прославља 29. августа.  Ето и вама прилике да на тај дан посетите задужбину српског витеза Милоша Обилића и да се помолите за ослобођење Косова и Метохије за које је и тај јунак дао своју главу. Текст и Фото: Правда