- Неслагања око појединих ствари и чарке између две земље нису ни чудне ни неуобичајене, али цела прича већ озбиљно узима маха. Зна се да Хрватској предстоје избори, али је оно што раде и изговарају њихови државници постаје врло забрињавајуће. Мало ко гледа благонаклоно на изјаве хрватског шефа дипломатије Мира Ковача, који из дана у дан изненађује - прича извор Блица.

Он наводи да за сада нема никакве реакције из ЕУ, али не би се изненадио да је буде.

- Мало је вероватно да ће се било ко огласити са директном осудом Хрватске, јер се то просто не ради на тај начин. Тим пре што је Хрватска чланица ЕУ а Србија није, тако да не треба очекивати тако нешто. Са друге стране, врло је за очекивати да ће неформалних разговора и притисака да Хрвати спусте лопту бити, као што је био случај и са отварањем поглавља 23 са Србијом, када је Хрватска због притисака морала да попусти и да "зелено светло" - прича извор за исти лист.

ЕУ ће одговорити Србији

Да се може очекивати некаква реакција из ЕУ, донекле је потврдила јуче и портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчић, која је рекла да ће ЕК одговорити на писмо премијера Србије Александра Вучића у коме је он указао на ситуацију у региону, посебно на дешавања у Хрватској, као и на неопходност очувања мира и политичке стабилности. - Проблеми су дотакли и поједине фундаментале и неприкосновене принципе Европске уније које би државе чланице, и оне које желе да се прикључе, требало да поштују - рекла је она, истакавши да је процес приступања земаља западног Балкана, укључујући и земље чланице, заснован на помирењу, добросуседским односима и регионалној сарадњи и да су обавеза за цео регион. Хрватски шеф дипломатије Миро Ковач поручио је јуче властима у Србији да се окрену будућности. - Ми желимо добросуседске односе, али никоме нећемо допуштати, а најмање агресирома, да овако разговарају са хрватском јавношћу. Почните радити на демократизацији свога друштва - навео је Ковач.

Прст у око Србији

-Поништавајућа пресуда Алојзију Степинцу, који је 1946. осуђен због сарадње с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за присилно католичење Срба, али и за непријатељску пропаганду после краја рата чији је циљ био угрожавање државног уређења ФНРЈ. -Подизање споменика Миру Барешићу, осуђеном атентатору на југословенског амбасадора Владимира Роловића, чему су присуствовала и двојица министара хрватске владе -Укинута пресуда Бранимиру Главашу, који је био осуђен на затворску казну због ратних злочина -На обележавању 75 година антифашистичког устанка у Србу, певало се “За дом спремни” и песме проусташког певача Марка Перковића Томпсона -Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић се сликао са усташком заставом Извор: Блиц