Правда

Рат у Сирији букнуо је 2011. а годину дана касније почела је битка за Алепо, други по величини град у овој блискоисточној држави. У међувремену је  град, некадашња економска престоница Сирије,  готово потпуно разорен а око 300 хиљада преосталих становника који нису успели да избегну данас живи под опсадом војске Башара ел Асада. Иако имају велику подршку руске авијације Асадови ратници још не успевају да сломе отпор шаролике исламске војске која брани град.

Битка за Алепо (сиријски Стаљинград) -  за коју се већ поодавно говори да ће преломити питање победника у сиријском рату – последњих недеља добија на жестини. Асадове трупе појачавају опсаду, исламске групације покушавају да пробију њихов обруч.

Шта ће се наредних недеља и месеци догађати у Сирији? Чују се различити одговори али се све више намеће закључак – биће како Путин каже.

Од када се у септембру прошле године Русија изненада умешала у сиријски сукоб ратна срећа се окренула. Режим Башара ел Асада повратио се из мртвих, његова војска је у офанзиви и уз помоћ руске авијације потискује непријатеље и осваја територије. Запад који је већ скоро прежалио „сиријског диктатора” сада је у неугодној ситуацији да призна да без Асада нема решења за Сирију.

У тој причи, међутим, Башар ел Асад није у првом плану, најтачнији закључак је да је судбина Сирије у рукама председника Русије Владимира Путина. Неће, наравно, Путин сам да одлучи каква будућност чека Сирију али без њега није могуће постићи било какво одрживо решење.

И то највише нервира и брине Запад, посебно САД. Русија се из позиције пасивног посматрача, готово преко ноћи, вратила на главну блискоисточну сцену. А то је већ велики проблем за Запад.  Узалуд одлазећи председник Барак Обама каже: „Мислим да се Путину не може веровати”. Већ у следећој реченици морао је да призна да се с Московом мора сарађивати како би се постигао мир у Сирији.

Украјинска прича добила је наставак на Блиском истоку: С Русијом је тешко, али без ње се не може.

Ердоганов слалом: Турска је последњих месеци једна од главних међународних тема. Тешки преговори са Европском унијом  о визној либерализацији и избеглицама, свађа са Русијом, готово ратни обрачуни с Курдима, захлађење у односима са САД, неуспели покушај војног пуча...  Заиста јер дугачак списак проблема који су снажно притисли Анкару и због којих председник Турске Тајип Реџеп Ердоган не може мирно да спава.

Утисак је да Ердоган сада покушава  да у својеврсном слалому избегне највеће изазове. Политика гвоздене  руке коју спроводи у Турској показала се као потпуно неуспешна ма међународној сцени. Тамо су Ердогана дочекали „играчи” који су, ако не већи мајстори, оно сигурно опаснији и јачи противници.

Управо због тога турски председник је принуђен да нуди компромисе и уступке. Да повлачи потезе за које је, пре само неколико месеци, говорио да би били понижавајући за Турску а самим тим и немогући.

Управо такав обрт Ердоган је извео с Русијом. Сасвим пристојни односи Москве и Анкаре срушили су се попут куле од карата 24. новембра прошле године када су Турци оборили руски „сухој” негде око границе са Сиријом.

Руски одговор био је жесток: Москва је по кратком поступку увела оштре санкције Турској, односи две државе су  готово „замрзнути”. Турска је трпела снажне последице које су веома брзо почеле да се мере у милијардама евра али је одбијала да се извини Русији за обарање авиона. А за Москву је управо то био једини прихватљив турски потез.

Када су га притисле друге муке Ердоган је, ипак , одлучио да попусти. У јуну је из Анкаре у Москву послато извињење.

„Између Турске и Русије се десио недопустив догађај чије су се негативне последице осећале осам месеци. Због тога смо послали писмо с предлогом да се таква ситуација оконча, највише због тога што односи Русије и Турске имају велики значај за ситуацију у региону”, објаснио је пре неколико дана потез Анкаре Ердоган у интервјуу тв станици ТРТ. „Осим тога изразили смо наше жаљење због догађаја после чега смо добили позитиван одговор”.

Руку са срце одговор Москве био је позитиван али и прилично хладан. Може да се разговара о сарадњи између две земље, санкције Анкари су ублажене, на преговарачки сто биће враћени неки стратешки заједнички пројекти, руски туристи – уколико желе – могу да летују у Турску али све то уз приметну уздржаност Москве према владару с Босфора.

Колико је заиста дубоко неповерење Русије према  јужном суседу моћи ће да се процени већ 9. августа. Најављено је да ће се тада у Санкт Петерсбургу срести Владимир Путин и Тајип Реџеп Ердоган.

Извор: Политика