Правда

Пише: Ђоко Кесић Можда је тај српски осветнички сан близо јаве. Јер, недавно уз отварање поглавља 23 Брисел је присилио Владу Србије да отпочне градњу законских механизама који би у државној пракси створили ту магију да и богати пусте сузе. На ту магију српско политичко биће чека скоро четрдесет година. На овом питању од краја осамдесетих минулог века па до данас, сви политички победници обећавали су социјалну правду а од 2000. да ће се обрачунати с корупцијом у врху власти али и с тајкунима које је породила пљачкашка приватизација. Нико међутим није испунио предизборна обећања, а обесправљени плебс сигурно нити прашта нити заборавља. Подсетимо да је Слободан Милошевић изгубио власт зато што је произвео прве богатуне који су му носили скуте, попут породице Карић и због тога што му је син Марко постао имућан "зато што је носио гајбе". У то време промовисан је и принцип – ко уђе у Владу обезбедио је неколико будућих генерација. Александар Тијанић ми је једном приликом, пошто је постао министар у Влади Мирка Марјановића у полушали рекао: "Па полако постајемо свет, и код нас министарска фотеља доноси бенефит од минимум 500.000 марака". Пре трагичне погибије, Зоран Ђинђић је убрзано производио своју нову класу. Врх власти претворио се у лукреативни профитни центар, сви силни челници ДОС постали су више него имућни. И данас крцкају, а Бога ми и оплођују своје ћемере злата. Многи и данас су у власти или се боре за власт. Да ли се боре да би сачували зарађено од "гладних птица" или им је оно велико баш малено... Нисам сигуран да је то премијера Ђинђића коштало живота, али је његова популарност у бирачком телу пред смрт била око десет одсто. Многи међу новинарима и аналитичарима су тврдили да је Војислав Коштуница један од ретких политичара који се није обогатио, а могао је. Верујем да су у праву. Међутим, апсолутно су у праву и они који кажу да су сви његови перјаници и данас пуни као  бродови. Уосталом, верујте својим очима. Нема битне разлике између Бориса Тадића и Војислава Коштунице. И професор психологије је произвео низ својих барона, а завршио је као подстанар. Ивица Дачић је права политичка видра. Насмејан, безазлено опуштен, мек као мацин реп, али бескрајно вешт у свим пословима. Па и у политичким. Али рам за његову слику још се прави, као и за свиту његових "црвених барона". Шта је битно и оптужујуће за све политичаре и све поменуте владе? Нико од њих, уз силна предизборна обећања није хтео нити показао бар мало воље да мења систематски пљачкашки систем, матрицу која омогућава некажњено и енормно богаћење појединаца и целих групација. Тај систем је ауторско дело власти Слободана Милошевића. Испоставило се да је афоризам, срочен после пада Милошевића: "Све је исто само њега нема" потпуна дефиниција друштвене свести и стања српске државе која је много шта само не правна и уређена држава. Јер шта се променило после пада Бориса Тадића? Битне промене се и не виде. На Андрићевом венцу окупила се занимљива групација људи, многи су се обогатили у сивој зони раније, али вредни су, раде и данас. За председника Николића мало ко може да гарантује да му руке нису у пекмезу. Уосталом шта мислити о било ком човеку који је спреман да у седмој деценији живота купи факултетску диплому? О министрима и сарадницима премијера Вучића у београдским политичким салонима препричавају се разне приче. Ускоро ће се и о њима знати пуна истина, ко прати токове новца доћи ће до "одговора на питање од милион долара." Међутим оно што је сигурно, ни једна власт није хтела нити смела да уђе у сукоб с тајкунима, с 300 породица за које верујем да и данас владају Србијом. Зоран Ђинђић је јавности покушао да замаже очи с "порезом на екстра профит". Колико је то био смешан подухват видело се по томе да су многи платили те суме из малог џепа. Платили су и рекет Ђинђићевим копљаницима ћутке и без проблема. Сви су преживали, обе стране богате и у бираним друштвима. Власт Бориса Тадића по свим мерилима била је шепртљава, нејасна, млохава и без јесне дефиниције. Сетите се колико је била смешна, заправо трагична његова акција за градњу тајкунског моста!? Али је зато био врло експедитиван, потписао је онај фашисоидни Закон о информисању који су осмислили Млађен Динкић и његови тајкуни. Да ли би Влада Александра Вучића урадила било шта на тему пљачке државе кроз приватизацију да ЕУ није тражила да се истраже она 24 случаја међу којима је и судски процес против Мирослава Мишковића? Нема доказа да би, јер власт апсолутно ништа није учинила у обрачуну с корупцијом у државном врху. На крају, нејасно је зашто Влада Србије није донела нови закон о пореклу имовине који је  премијер најавио још за септембар прошле године? Међутим, има наде. Јер Влада Александра Вучића ефикасно испуњава све договоре с Европском унијом. А нови антикорупцијски закон, који у најави неће личити на аболицију пљачкашких разбојништава којима су руководиле политичке елите, је на видику. ЕУ је коначно покренула нашу власт да се контрола имовине и прихода наших политичара стави на дневни ред. За ЕУ то је један од основних постулата борбе против корупције, па је Влада Србије због недоречености у овој области морала да мења свој акциони план како би се стекли услови за отварање поглавља 23. Тек пошто је то урађено премијер Вучић је с тим документом отишао у Брисел. Влада ће сад под надзором ЕУ морати да уради оно што је из неких разлога годинама одлагала. Хитно мора да се заврши закон о пореклу имовине и да се измене друге законске процедуре и да се прошири обавезно пријављивање имовине свих сродника у првој линији крвног сродства политичара и функционера. Тако неће моћи да се догађа да је политичар сиромах, а супруга, која не ради, пребогата. ЕУ ће инсистирати на праћењу података преко јединственог идентификационог пореског броја. У суштини ове најаве охрабрују. Обрачун с корупцијом треба почети од главе. Најбогатији Срби свакако су они који су се обогатили у сивим и мутним временима приватизације и уз помоћ владајућих гарнитура. Према подацима Форбсовог извештаја за 2015. најбогатији Србин је Миодраг Костић чија је компанија  за прошлу годину остварила приход од 537 милиона евра. Костић је на Форбсовој листи шести богатун у региону. Други на листи је Мирослав Мишковић, власник Делта холдинга с приходима од 433,6 милиона евра. Трећи је Кнез петрол с приходима од 334,2 милиона евра. Четврто место су запосели Велибор Ђуровић, Ивица Вукелић и Саша Глушац са 322,6 милона евра. На петом месту је Викторија група Зорана Митровића и Милије Бабовића са 306,9 милиона евра. МПЦ Интернационал Петра Матића је тек на шестом месту, а Зоран Тирнанић (ДИС) је на седмом месту Форбсове листе нахбогатијих Срба за прошлу годину. На листи првих десет нашли су се први пут Дејан Чокојац и Јадранка Степановић власници Моцарт кладионица. Свих десет српских компанија с Форбсове листе остварили су приход од непуне три милијарде евра, што је, како оцењује Форбс само половина онога што је Мирослав Мишковић некад сам зарађивао. У региону најбогатији је хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, власник фирме Агрокор. Међутим, није јасно да на овој листи нема Филипа Цептера и његове компаније Цептер. Нема ни Станка Суботића чији пословни промет свакако заслужује високо место на Форбсовој листи. Али оно што је крање занимљиво, а у пословним круговима у Београду се увелико препричава да је Радоман Божовић, Милошевићев председник Владе Србије и Скупштине СРЈ један од најбогатијих Срба. Божовић се из јавног живота повукао пре петнаестик година, 5. октобар 2000. затекао га је у фотељи диретора моћног Генекса, који је уочи распада СФРЈ обртао годишње око седам милијарди долара. Кажу да је Зоран Ђинђић молио Божовића да остане у Генексу, али дошао је стари директор Миодраг Мики Савићевић и покварио игру. Божовић је одавно у приватном послу, али склонио се у заветрину. Виђају га једино с времена на време на Рибарском острву у Новом саду. Тренутно му је главни посао са Киезима. Наиме његова консалтинг фирма ради за кинеске компаније које се баве трговином и грађевином у Србији и Црној Гори.    Новосађани, блиски Божовићу и његовој породиц,и тврде да његово богатство и није за поређење са "великим играчима". Кажу да је Радоман због финансијских проблема морао да прода чак и јахту коју је котвио у Будванској луци. Међутим, стигла је вест која каже да је Радоман Божовић купио већу и лепшу јахту, најскупљу од свих на Црногорском приморју. Да ли је том енормном и тајновитијем богаћењу дошао крај? Да ли ће се даље иза завесе догађати скоро фантастичне радње где власт намешта својим људима послове који се финансирају из буџета? Јер, према подацима Пореске управе од пре три године, чак 14.442 фирме у Републици Србији нису имале ни једног запосленог, а остваривале су милионску нето добит. Нових података Пореске управе Србије нема, али број фиктивних фирми је много већи. Ради се о повлашћеним фирмама, јер не можете остварити добит без и једног запосленог, нити можете остати некажњени пошто је Пореска управа која саопштава ове податке апсолутно надлежна да поднесе кривичну пријаву против фирми које је она евидентирала. Због чега то није учинила, пита Давор Шешић, посланик СДС у Народној скупштини Републике Србије. Извор: Правда