Наводи се, наиме, да би, када је о безбедности реч, превентивно деловање путем мобилних патрола од КПС-а, осетно повећао степен безбедности грађана. Такође, уз минималне напоре повећаног степена директне комуникације са КПС-ом (веза за хитне случајеве) која би била доступна свим грађанима и промовисана као таква, знатно би утицала на могућност бржег деловања полиције на позив грађана.
Од суштинске је важности, сматра Српска листа, направити механизам редовних месечних састанака са командирима полиције, који долазе из општина за које се оправдано сматра да је ниво кривичних дела усмерених према Србима (без обзира на врсту кривичних дела) изузетно висок, с тим да је неопходно потврдити решеност највиших органа полиције да, управо они буду покровитељи ових састанака.
Када је реч о одрживом повратку расељених у Извештају се констатује да им треба омогућити да се врате у посед своје имовине, да је несметано користе уз поштовање највиших правних аката на Косову и поштовању Европске повеље о људским правима - протокол један.
Ипак, у тренутним околностима који представљају резултат одређених друштвених процеса постојање искрене жеље за повратком расељених лица од већинске заједнице на Косову превасходно је декларативног карактера, а без искреније жеље и намере да се повратак реализује.
„У тренутним отежаним околностима, које су узроковане одсуством искрене воље већинске заједнице, можемо слободно истаћи да ће повратак расељених лица са територије Косова трајати и више од 10 година (с обзиром на врло слаб темпо повратка и непостојања или слабог организовања неопходне физичке и правне инфраструктуре)”, наводи се у Извештају, који је представљен данас на конференцији за новинаре.
Српска листа, како се наводи, као легитимни представник грађана српске заједнице предлаже неопходно повећање стамбених капацитета (у местима пребивалишта или алтернативним местима) уз подршку локалних и централних органа власти за стварање правног амбијента који би гарантовао повратницима правну сигурност с једне стране, и финансијску сигурност с друге стране (финансијска подршка - започети развој малих, породичних фирми).
Од кључне важности за „стимулацију” повратка и опстанка, неопходна је агресивнија политика субвенционог финансирања малих, породичних фирми од стране Београда и надлежних министарстава из Приштине, стоји даље у Извештају.
Истиче се да дугогодишњи највећи изазов косовског друштва представља висок степен незапослености, с тим што је у срединама где живе Срби тај проблем знатно израженији, а из разлога неравномерне заступљености Срба и других неалбанаца у локалним институцијама и због немогућности српских предузетника да нормално послују, развијају и шире пословање из разлога недостатка или непостојања фондова за развој с једне стране и малог тржишта роба и услуга које покривају с друге стране.
Подсећа се, наиме, да Закон о јавној служби Косова и други законски акти који се баве правима заједница предвиђају да све невећинске заједнице буду заступљене најмање 10 одсто у јавној служби.
Наведена квота коју позитивни правни акти Косова препознају као наслеђе не поштује се или се свесно, односно несвесно игнорише, тј. број неалбанаца који раде као јавни службеници Косова креће се у распону између шест и седам одсто, стоји у Извештају.
Напомиње се да је у јавним предузећима ситуација још драстичнија, а као пример се наводи КЕК који се бави производњом електричне енергије са отприлике 7.500 запослених, ради укупно 70 Срба (мање од један одсто), док у компанији Пошта и Телекомуникације Косова од укупно 2.550 запослених, запослено је само око 80 Срба, што је око три одсто, а још је, како се наводи, мањи број осталих неалбанаца.
„Кадрирање у поменутим јавним предузећима је у директној надлежности владе Косова и пут за равноправну заступљеност унутар јавних предузећа је остварив, само кроз политичке договоре. Сва јавна предузећа под надлежношћу Владе Косова, морала би бити заступљена у свим регионима или општинама, а то се може постићи основањем огранака на локалном или регионалном нивоу”, наводи се такође.
Указује се да је у опсежним разговорима са председницима општина дошло до закључка да већина њих има озбиљне изазове у делу одбране интереса грађана, а и заступања општине и њених интереса пред правосудним органима.
Најчешћи проблеми грађана су узурпација личне имовине или „пристрасно” суђење у различитим случајевима који не само да наносе штету појединцима (и породицама) против којих се води судски спор, већ индиректно, а некада и директно обесхрабрују сва потенцијално заинтересована лица да ће у складу са начелима правичног судског поступка заштитити своја права.
Зато би, како се наводи, оснивање правног тима који би чинили адвокати и правници, а који би били на располагању свакој општини у споровима који су од значаја за њено функционисање са посебним освртом на случајеве узурпације имовине и фалсификовања поседовних листова, имало велики значај за стварање правне сигурности.
Неопходно је, наводи се, израдити акциони план за одржавање месечних састанака између представника Срба који делују на централном и локалном нивоу власти ради лакшег и ефектнијег праћења и решавања проблема.
За успешност и сврсисходност састанака, додаје се, најбитније је да се после сваког одржаног састанка грађанима мора презентовати договорено. Истиче се, такође, да је за реализацију планова који су од стратешких интереса за Србе, неопходно да механизми спровођења буду обавезни за представнике српске заједнице на свим нивоима власти.
Извор: Танјуг
