Путин није признао да планира да се 2018. кандидује за наредних шест година (иако готово сви у московском политичком естаблишменту верују да хоће), али је јасно ставио до знања да не намерава убрзо да оде. Својим главним саветницима већ је наложио да начине програме за наредни мандат. Које би кључне особине требало да име његов наследник једног дана? “Млада, али зрела особа” је све што је желео да каже.
Након две године пада цена нафте и економских тешкоћа које једва да су окрњиле његову популарност и подршку више од 80 одсто Руса, Путин назире стабилност, а не стагнацију. Он одлучно одбија идеју да су његови храбри потези на међународном плану - као што су војна акција у Сирији и припајање Крима - у супротности с његовим оклевањем да направи резове код куће за које чак и његови саветници кажу да су неопходни како би се опоравила економија.
- Све у свему, крећемо се у добром смеру - каже.
Следећа деценија ће у много чему бити тежа од претходне када му је раст цена нафте помогао да готово удвостручи економске показатеље, повећа животни стандард и централизују контролу Кремља. Чак и пре санкција Запада и пада цена сирове нафте рецесија је прошле године погодила Русију и раст је почео да заостаје. 
Сада је порастао притисак да се уштеди свака копејка. Путин, познат по томе да се држи својих старих савезника, пучео је да истискује неке од старе гарде. Прво који је отишао био је Владимир Јакунин (68) у августу 2015. Као шеф националних железница, највећег послодавца у земљи, постао је познат по сталним захтевима за већу помоћ владе. Смене су се наставиле ове године када је на пролеће смењен дугогодишњи сарадник Виктор Иванов са места шефа одељења полиције за борбу против наркотика. Сергеј Иванов (63) који је уз Путина још од времена совјетског КГБ-а је у августу отишао с места шефа особља Кремља. - Готово да нико није остао од оригиналног политбироа - каже Олга Криштановскаја, специјалиста за Кремљ у руској академији наука. - Све су већи захтеви за ефикасношћу. У питању је опстанак система - тврди Млексеј Макаркин, заменик шефа Центра за политичке технологије, московске канцеларије за политичке консултације. Путинов циљ да дугорочно очува владавину сада се ослања на нове људе и младу крв, тврди. Он на високе позиције доводи младе људе, од којих су многи започели своје каријере у време кад је он већ био председник. Нови шеф особља Кремља, Антон Ваино (44) почео је каријеру као нижи званичник за протокол 2002. Неки бивши телохранитељи су постављени за регионалне гувернере како би добили прилику да стекну политичка искуства. Један од њих, Алексеј Думин (44) је провео године поред председника спреман да уместо њега прими метак и заштити га. Сада, неки сарадници тврде да Путин и Думин имају посебан однос, да га председник види као једног од најоданијих и најповерљивијих особа, гурајући га убрзано у политику након што је неколико месеци провео као заменик министра одбране. Упитан за унапређење Думина и других ветерана из његовог обезбеђења, Путин каже да је “најважнија ствар да права особа жели да учи, способна је да напредује и жели да служи земљи. Уколико то жели и ја видим да та особа има потенцијал, зашто да га не пустимо да ради?”. 
Наравно да Путин још не прочишћава цео круг око себе. Неколико дугогодишњих сарадника остаје на кључним позицијама, а барем један је недавно унапређен. Путин има само речи хвале за Алексеја Милера (54) који је био први човек државног гасног гиганта Газпрома када је он изгубио готово 80 одсто своје тржишне вредности. - То апсолутно не забрињава ниједног од нас двојице. Ми знамо шта је Газпром, колика је његова вредност и колико ће вредети у будућности - каже Путин о поремећајима на тржишту. Нова генерација је стасала у систему државне контроле који је креирао Путин. Док су неки његови савременици можда и имали прилику да се приватно сукобе с председником, млађи званичници целу своју каријеру дугују њему. То и није добро за потезе који би требало да подстакну економију - губљење државне контроле, подстивање приватног бизниса и смањење огромних владиних трошкова. Путин се у пракси дуго опирао тим корацима упркос томе што их је јавно прихватао. Путин указује на знакове да је најгора рецесија завршена. Он такође наговештава да би главна државна нафтна компанија Росњефт могла на аукцији да купи једну мању ривалску компанију, нешто за шта поједини тржишно оријентисани званичници тврде да би могло да повећа владину контролу. То је врста одлуке која објашњава зашто многе прогнозе наводе да се Русија у најбољем случају наредних неколико година може надати годишњем расту од 1,5 одсто што није довољно да задржи топ позицију међу светским силама. Бивши министар финансија Алексеј Кудрин, који је и даље Путинов саветник, прошле године је упозорио да ће континуирана стагнација смањити руски удео у светској производњи на најнижи ниво у последње две деценије, поништавајући тако напредак који је направљен за Путинове владавине. Тренутно се не чини да то може угрозити његову владавину. Док истраживања јавног мњења показују да је подршка његовој влади и владајућој партији пала упркос чврстој контроли коју Кремљ има над кључним медијима и политичким дебатама, Путинова доминација остаје стабилна. - Путиново вођство је неспорно - каже Јевгениј Минченко, моксовски политички консултант. Без знакова да има проблема са здрављем или озбиљних политичких претњи Путин ће моћи дуго да влада земљом, сматра. Реизбор 2018. би значио да је Путин надмашио постратни рекорд по годинама на власти који је поставио совјетски лидер Леонид Брежњев чија је владавина обележена стагнацијом за многе Русе - и одложило питање наследника до оконачања наредног председничког мандата 2024.
