Правда

Пре извесног времена, Хрватска је протерала једног руског дипломату, наводно првог секретара конзулата у руској амбасади у Загребу тврдећи да је шпијун, а затим је следило протеривање саветнице из амбасаде Хрватске у Москви, преноси „Јутарњи лист“.

Ова шпијунска афера, каква досад није забележена на релацији између Загреба и Москве, почела је крајем априла, кулминација је уследила идућих месеци, а јавност досад није сазнала апсолутно ништа. Како наводи „Јутарњи“, од осамостаљења Хрватске није постојао сличан проблем с Русијом и ово је први пут да се Загреб одлучи за такав корак када је реч о дипломатским односима с Руском Федерацијом. - Када је хрватска страна донела одлуку о протеривању руског дипломате, поуздано знам да су Руси били јако повређени па су размишљали да исту меру примене на чак двојици хрватских дипломата у Русији. Онда су одлучили отказати гостопримство саветници, која је по дипломатском рангу виша од протераног руског дипломате из Загреба, и на тај начин показати снагу - рекао је бивши хрватски дипломата и добар познавалац руских прилика за „Јутарњи“. Све се, како се наводи, одвијало у строгој дискрецији, па ни хрватска, ни руска страна с тим нису ишле у јавност, а последњи сличан случај када је реч о Хрватској забележен у време Совјетског Савеза. Иако до свих детаља није могуће доћи, процурило је само то да се руски дипломата у Загребу отворено бавио једним другим послом, шпијунажом и радом за „службе“, што је хрватска страна на време детектовала, наводи „Јутарњи“. - Уосталом, треба знати да то није ништа ни ново, ни изненађујуће. Процењује се да готово 60 посто оних који раде у појединим амбасадама на овај или онај начин сарађује са службама - каже искусни хрватски дипломата који добро познаје начин функционисања модерне дипломатије. Руски дипломата, за којег је хрватска страна тврдила да се бави шпијунирањем, био је наводно врло брзо препознат и хрватска страна је скупљала доказе о његовим активностима. Добро обавештени извори кажу да се тим „другим“ послом бавио врло отворено. Оваква шпијунска афера каква се догодила на релацији између Загреба и Москве за хрватску дипломатију није чест случај, за разлику од дипломатија великих сила које се са сличним проблемима стално сусрећу и имају јасно разрађене стратегије у сваком поједином случају. Хрватска страна показала је максималну дискрецију, али су Руси одмах након протеривања свог дипломате извршили контрамеру, а то је значило да ће доћи до отказивања гостопримства и за хрватске дипломате у Москви, што се на крају и догодило. Хрватска страна уверава да се дипломата којем је у Русији отказано гостопримство није бавио шпијунажом, нити сличним пословима, преноси „Јутарњи“. - Наравно да је све то створило проблеме на дипломатским релацијама између две земље, али нико то није желео да диже на неки виши ниво - уверава саговорник „Јутарњег“, који је дуго активно радио у хрватској дипломатији. На питање како је хрватска страна могла да препозна шпијуна, саговорници „Јутарњег“ кажу да за то постоје службе. Људи који раде овај осетљиви посао, а откривање могућих шпијуна или оних који раде за туђе службе на територији Хрватске спада у сам врх осетљивости, данас су школовани и прошли су све оно што такав посао захтева. Сама дипломатија, како наводе, нема никакве везе с тим послом, него се реагује на основу детаљних истрага, анализа и провера. У овом конкретном случају сигурно је само то да се ништа није препустило случају и да су докази више него веродостојни. Јер, хрватска страна сигурно не би улазила у могући конфликт с Русима да није имала и те како добре доказе. У конкретном је случају хрватска дипломатија предузела мере тек кад су на Зрињевац стигле информације да постоји сумња у недопуштену активност руског дипломата. За нашу је страну било изузетно битно да се све даље одвија иза кулиса, наводи лист. - Тихо, тихо, тихо. Јер, било какво дизање тензија може имати врло лоше последице и за односе двеју држава које се нађу у таквој ситуацији, поготово ако је реч о Русији - истиче саговорник „Јутарњег“. А када је реч о односима Хрватске и Русије, они су осетљиви, пише лист и додаје да на привредном плану постоје добри односи, али су се санкције ЕУ према Москви одразиле и на робну размену, док на политичком плану, нема посебних проблема а Хрватска углавном следи политику ЕУ. Хрватска више од годину дана нема амбасадора у Москви пошто је претходни дипломата напустио дипломатију из приватних разлога, а решење за његовог наследника још није пронађено. Како се подсећа, повучен је и искусни дипломата из Вашингтона, тако да се догодило да Хрватска једном тренутку догодило да нема амбасадора ни у Русији, ни у Америци. Управо у то време дошло је и до шпијунске афере у Загребу. Хрватска се у својој краткој дипломатској историји од осамостаљења већ сусрела са сличним проблемима да на њеној територији, под маском дипломатије, отворено раде људи за стране службе. Реакције хрватских власти су биле различите, а тешко је претпоставити шта је у овом конкретном случају превагнуло да се руски дипломата отера, закључује „Јутарњи“. Извор: Јутарњи лист