Наша досадашња путовања су се сводила на брзе викенде по Србији, које, да ме не схватите погрешно, сам заиста волела, али будимо реални, море је море. Али, како је Марко тип који не може да поднесе да буде са неком особом више од три ноћи заједно, морала сам да се прилагодим тим викендима.
Морам признати да сам се поприлично изненадила када је пристао да одемо на пуних 10 дана на море, и то на Крф. Кофери су били спаковани, пасоши такође, а своје узбуђење нисам могла да сакријем.
Можда сам на почетку само пропустила да споменем да ни ја нисам баш што би се рекло "цвећка". С обзиром на то да је наша веза била као испрограмирана, имала сам обичај да на неки викенд скокнем и са неким другим. Марко је био "дечко за показивање", али моје потребе су толике да није могао да ме има само за себе.
Како то обично бива, пред сам пут смо се нешто поприлично покачили, тако да сам ја одлучила да неће бити теоретске шансе да седи поред мене у путу.
Чим смо стигли пред аутобус, питала сам водича да ли постоји неко празно место где бих се пребацила, и он ме је сместио на тај судбински број 21.
Мајко света, када сам видела ко седи поред мене, одмах сам овлажила. На сву срећу, Марко је био на спрату аутобуса, па чак нисам морала ни да га гледам. Светозар, како се звао мој нови "путнички партнер" је на Крф кренуо сам. Како је рекао, мрзело га је да се уклапа са другима.
Без претеривања, у року од 10 минута смо почели са двосмисленим реченицама, одмеривању "пакета", а он је скенирао моје груди које су и те како долазиле до изражаја у дубокој мајичици на бретеле.
Након само пола сата, имала сам највећи кез на лицу који се на сву срећу није видео јер су се светла у бусу већ погасила. Светозар је желео да "провери" да ли носим гаћице, па је завукао руку у моје хеланке и почео да ми мази међуножње, прво преко њих, као да ме задиркује, а онда их је и склонио.
Нисам могла да верујем шта ми се догађа, али сам била толико узбуђена да сам једва чекала да му узвратим.
На првој паузи смо скоро сви изашли из аутобуса. Марко и још троје људи су остали унутра што је мени и те како одговарало. Са Светозаром сам се удаљила до оближње шумице крај пута, и чим смо изгубили бус из видика, стргла сам му тренерку. Већ му је био велик и тврд и само је чекао да га ставим у уста.
Свршио је у рекордном року, а чак ми је уделио и комплимент да боље није имао у скорије време.
Свака наредна пауза је била наизменично размењивање "нежности", па морам признати да сам била поприлично разочарана када смо стигли на Крф. Марко је био спустио лопту, извињавао се мученик, па смо "изгладили" ствар.
Светозара сам повремено виђала на плажи, али то је било то.
У повратку сам седела са дечком, а Свету након тога више нисам видела.
Ипак, ако ово чита, желим да му се захвалим на незаборавном путу. ОВДЕ погледајте 5 стубова вртоглавог врхунца.
Извор: Информер
