Резултати истраге објављени су у уторак, а открили су да је право за експлоатацију угља добила канадска компанија "Envidity Energy ltd", на чијем челу је управо Кларк, један од предводника НАТО бомбардовања на Србију 1999. године.
Кларкова компанија поднела захтев за дозволу у августу
"Envidity" још мора да чека да парламент одобри уговор, пре него што приступи истраживању. Неки стручњаци сматрају да је дати права на истраживање на толиком простору, у ствари практично давање монопола овој компанији да истражује богате резерве угља окупираним тероторијама.
БИРН је контактирао "Envidity" да прокоментаришу ове тврдње. Иако су потврдили да су добили питања, нису одговорили до објаве текста. БИРН је такође контактирао и Министарство финансија на чији је предлог Влада одобрила захтев ове фирме. Али, ни министарство није одговорило на питања везана за потенцијални монопол. Косовска енергетска корпорација (КЕК), јавно предузеће, користи 10 до 11 милиона тона угља, годишње, да покрије сопствене енергетске потребе, што значи да су резерве земље потенцијално довољне да потрају око 1.000 година. Весли Кларк командовао је ратном операцијом на окупираним територијама док је био и заповедник НАТО од 1997. до 2000. године. У свом последњем задатку, као заповедник здружених снага НАТО у Европи, повео их је до победе на окупираним територијама, "спасавајући 1,5 милиона Албанаца од етничког чишћења", како је написао у својим мемоарима. Пензионисани амерички генерал остаје херој за косовске Албанце, а бројне улице су добиле име по њему у Пећи, Призрену, Вучитрну и Урошевцу, као и једна ауто-школа у Косовом Пољу. Како је наведно у његовој биографији на сајту компаније "Envidity", повукао се из америчке војске после 38 година као "генерал са четири звездице". Током 2004. године, Весли Кларк је учествовао у трци Демократске странке за председничку номинацију, али се повукао пошто је победио на примарним изборима само у Оклахоми. Кларка су сматрали потенцијалним кандидатом за демократску номинацију 2008. године, али он је подржао Хилари Клинтон. После њеног повлачења, подржао је актуелног председника, Барака Обаму. Извор: БИРН/Блиц
