Без духовитих изјава, озбиљан и наизглед уморан, Жан-Клод Јункер је изнео процену стања у ЕУ:

"Следећих дванаест месеци ће бити одлучујући."

А рекао је и до чега у том периоду неће доћи - до даље интеграције. Даље срастање земаља чланица је за сада одложено.

"Европа не сме постати једна држава", рекао је председник Европске комисије.

Нико не жели да се укину националне државе. Ова изјава је усмерена и у правцу популиста, од француског Националног фронта, до премијера Мађарске Виктора Орбана, који тврде да се управо то дешава.

Жан-Клод Јункер је на немачком, енглеском и француском језику описао озбиљност ситуације и изнео предлоге за решење многих проблема. У овом тренутку су потребни јасни резултати и њихово спровођење у датим роковима.

"Желимо да се боримо против избегавања пореза великих концерна" реако је он. Ова изјава је донекле изазвала и подсмех у сали, јер није заборављена афера Луксликс, у којој је важну улогу играо управо Јункер.

Јункер жели да се произвођачима млека гарантују прихватљиве цене, да заштити европске произвођаче челика од дампинг-цена које диктира Кина, да реформише тржиште телекомуникација.

Ту су и нека лепа обећања: до 2020. године увођење слободног интернета за све грађане. Да би избегао тоталну катастрофу због неспроведене одредбе о смањењу цена у румингу, повукао је ту одредбу и најавио нову, побољшану. Инвестициони фонд за развој, који је и назван по Јункеру, требало би да буде удвостручен. Председник Комисије је одлучан да покаже како је ЕУ способна да у овом тренутку дође до конкретних резултата који су корисни за грађане.

Није све у његовом говору било овако усредсређено на детаље. Једна од великих тема којима се бавио била је незапосленост међу младима на југу Европе.

"Не могу да прихватим да је то прва генерација која је сиромашнија од својих родитеља", рекао је Јункер. Ипак, за отварање нових радних места одговорне су саме државе чланице и Европска комисија ту може само да пружи помоћ. Међутим, она може да се побрине за заједничко обезбеђење граница. Грађани су узнемирени због губитка контроле над приливом миграната током прошле године. Већ од октобра ће додатних 200 службеника Фронтекса помагати у обезбеђивању бугарско-турске границе, а биће ојачан и Европол.

"Свако ко улази у ЕУ ће бити регистрован. Од новембра желимо да успоставимо нови систем регистрације уз чију помоћ ће се проверавати да ли неко има право уласка", најављује Јункер.

Најважнији пројекат, осим тога, је систем заједничке одбране. Пут за то је ослобођен одлуком Велике Британије о скором изласку из ЕУ. "Требало би да објединимо наше војне ресурсе", предлаже председник Комисије. Овај пројекат су већ подржали у немачком и француском министарству одбране, а о томе ће се расправљати на сусрету на врху у Братислави.

Јункер је мало говорио о избегличкој кризи. Само је поменуо да се солидарност не може увести законом "јер она мора бити од срца". То се посматра као одбацивање идеје о увођењу обавезе да свака држава чланица преузме одређен број избеглица.

Што се Велике Британије тиче, Јуцкер је истакао да Брегзит не угрожава опстанак ЕУ. Истовремено је апеловао на владу у Лондону да брзо покрене процес иступања како би се окончале све недоумице.

За то се заложио и Гиј Верхофстат, опуномоћеник Европског парламента за преговоре о изласку Британаца из ЕУ: "Брегзит морамо претворити у успех за ЕУ." Он је упутио оштру поруку популистима који у национализму виде решење за проблеме - зидови и жице нису прави одговор, а национализам је рак-рана. "Окончајмо колективну депресију и пронађимо нови рецепт за Европу", позвао је присутне посланике. За Верхофстата се може рећи да је политичар који осим изношења политичке анализе увек пробуди и емоције.

Од противника ЕУ попут Најџела Фериџа и Марине Ле Пен стигли су познати аргументи. Британци су одлуком за Брегзит окончали своју мисију, а сада је ред на друге да учине исто. Ле Пен је најавила да ће у случају победе на предсједничким изборима у Француској расписати референдум о томе. С њене тачке гледишта, битни су само национални интереси, а ЕУ делује против воље свих народа.

Жан-Клод Јункер није био једини који је обећао да ће слушати шта грађани говоре и покушати да ублажи њихове бојазни. Свој говор је припремао недељама и распитивао се у земљама чланицама о њиховим жељама. Овај говор је и био више "листа жеља", него говор који ће продрмати Европљане.

Ипак, за председника Европског парламента Мартина Шулца био је то "снажан говор".

Он је у интервјуу за DW нагласио да се популистима не смеју правити уступци код њихових националистичких захтева. У овом тренутку је потребно повећати, а не смањити сарадњу. А шта Шулц сматра приоритетом за ЕУ? "Морамо поново добити поверење грађана", рекао је. А Мартин Шулц зна да је управо то уједно и најтеже.

Извор: Дојче веле