„Србија у Европској унији – то више није далеки сан“, изјавио је почетком септембра Мајкл Давенпорт, шеф делегације ЕУ у Србији. Био је то скуп у част 15 година „партнерства“ ЕУ и Србије па су и речи биле пригодне: мало помирљивих порука према целом региону, мало хвалоспева одличној сарадњи с актуелном владом у Београду. 

Но само неколико дана касније, прошле седмице, Давенпорт се појавио пред члановима Радне групе за проширење ЕУ која на сваких неколико дана заседа у Бриселу бавећи се приступним преговорима и дешавањима у земљама-кандидатима за чланство. 

Давенпорт је најпре делегатима рекао да је формирање владе трајало дуже од очекиваног, а да разлози за то отезање „нису до краја јасни“. Додао је да је премијер Александар Вучић упркос комотној већини преферирао коалициону владу и оценио да је у њој позиција Социјалистичке партије Србије нешто слабија него пре ванредних избора. Он је начелно поздравио европско усмерење нове-старе власти рекавши да су евроинтеграције „лајтмотив“ програма београдске владе. 

Затим је Давенпорт набројао највеће изазове и нерешене проблеме: грађење независних институција, реформу јавне управе, инвестиције у пољопривреду, приватизацију државних фирми, улазак у Светску трговинску организацију. 

Шеф делегације Европске уније посебно је нагласио да је „сада тренутак“ да влада докаже одлучност у спровођењу тешких реформи у области правне државе. Као знатне недостатке он је истакао што још није до краја примењен Акциони план за националне мањине, што нема државног тужиоца за ратне злочине ( Државно веће тужилаца би коначно требало да га предложи 19. септембра) и непотпуну сарадњу са Хашким трибуналом. 

У извештају не прецизира се на шта се под тим мисли, али је Србији и раније замерано неиспоручивање Војислава Шешеља у Хаг пре изрицања пресуде, као и потпуно игнорисање налога за испоручење троје Шешељевих сарадника због непоштовања суда. 

Давенпорт је, када се ради о реформама у области права, истакао да не сумња у компетенције нове министарке правде Неле Кубуровић, али да није извесно да ће она добити „политичку подршку“ за тешке реформе, посебно за промену Устава. Посебно су, додао је, велики отпори на плану преношења финансијских средстава независним институцијама. 

Давенпорт није желео много да прејудицира пре следећег извештаја Европске комисије о напретку Србије који се очекује крајем октобра, посебно што се тиче „теме свих тема“ – односа Београда и Приштине. 

Он је поновио да у званичном Београду постоји спремност на договор о Митровици и телекомуникацијама, али не и за договор о енергетици. Додао је да дијалог треба наставити на највишем политичком нивоу, као и да треба утрти пут формирању Заједнице српских општина. 

Делегати из више земаља (Немачка, Француска, Хрватска...) су на састанку Радне групе за проширење упитали Давенпорта за процену стања медијских слобода у Србији. 

Он је рекао да је одлучујуће довести Регулаторно тело за електронске медије и Савет за штампу у стање да „у потпуности обављају своје законске дужности“. 

„То још није случај“, рекао је представник ЕУ, и додао да је Савет за штампу у претходних 12 месеци ипак у неколико случајева „показао зубе“. 

На питање немачког представника како ће стање медија бити третирано у извештају о напретку, Давенпорт је изнео очекивање да тај део извештаја буде сличан прошлогодишњем, уз допуну о тешкоћама у спровођењу медијске реформе. Подсетимо, прошле године је део извештаја о медијским слободама, иако у уобичајеном дипломатском тону, био поражавајући за власт Александра Вучића. 

Када се ради о фамозној стабилности региона, Давенпорт је поновио да „сви“ треба да се уздрже од контрапродуктивних иступа. 

Због такве реторике је недавно српски шеф дипломатије Ивица Дачић рекао да се европске дипломате понекада понашају „као да су на Тибету“ када све трпају у исти кош. Диференцијацију би хтели, само на други начин, и у Загребу. Представник Хрватске у Радној групи је рецимо истакао да је српски државни врх (Вучић и Дачић) имао за циљ дискредитацију Хрватске када је окупио амбасадоре 27 чланица ЕУ, а једино хрватски није био позван. 

Делегате је занимало и како ЕУ стоји у Србији што се тиче „стратешке комуникације“, што би се народски могло превести као „маркетинг“. Давенпорт је на то одвратио да је руска „мека моћ“ (софт поwер) у Србији далеко већа него у прошлости и да је медијско присуство Москве „веома велико“. Европска унија томе треба не само да се супротстави већ да исприча и „бољу причу“ (сторy), закључио је Давенпорт. Извор: Дојче веле