Правда

Пише: Александар Павић Зашто је слично рекла некадашња кандидаткиња за републиканску номинацију за председника САД, Мишел Бакман, у интервјуу од 1. септембра? Зашто је познати конзервативни колумниста, и сам бивши председнички кандидат, Патрик Бјукенен, цитирајући недавну увреду коју је Трамповом гласачком телу упутила Хилари Клинтон, насловио свој последњи чланак „Последња прилика за ‘шаку јада’“? Према Трампу: „Мислим да ће ово бити последњи избори ако не победим. Мислим да ће ово бити последњи избори на којима Републиканци имају шансу да победе, зато што ћете имати људе који ће да нагрну на границе, имаћете нелегалне имигранте који улазе, и који ће моћи да гласају, а једном када се то деси, заборавите на све. Нећете имати ни један републикански глас. А већ их је тешко намакнути. Већ сад је пут за Републиканце много тежи. Само погледајте (изборне) мапе.“ Према Бакмановој: „Не желим да будем мелодраматична, али желим да будем истинита. Верујем, без трунке сумње, да су ово последњи избори. То је то. Ово су последњи избори. А то говорим због тога што је реч о математичком проблему, математичком проблему демографије и промена кроз које Сједињене Државе пролазе. Ако погледате број људи који гласају и који живе у земљи, и оне које Барак Обама и Хилари Клинтон желе да доведу у земљу, ово су последњи избори на којима уопште више имамо прилику да гласамо за некога ко ће заступати наше божанске моралне принципе. То је то. Сама (Хилари Клинтон) је рекла да ће помиловати све људе из Трећег света који су сада у Сједињеним Државама. Чујемо онај лажни број од 11 милиона нелегалних имиграната у Сједињеним Државама. Погрешно! Има око 30 до 40 милиона нелегалних имиграната у Сједињеним Државама – 30-40 милиона! Крајњи циљ Хилари Клинтон је да обезбеди свој реизбор. Прва ствар коју ће она да уради као председница Хилари Клинтон је да обезбеди масовно помиловање, тако да Републиканци више никад не буду имали шансу да победе у Флориди или Тексасу. А ако не можемо да победимо у Флориди или Тексасу, онда је игра готова.“ Како Бјукенен истиче: „… Људи које Обама и Клинтонова мрзе, омаловажавају и сажаљевају су белци радничке и средње класе… То су људи који су Америку извукли из Велике депресије, победили у Другом светском рату и који су нас носили кроз Хладни рат, од Трумана 1945. до победе под Реганом 1989. године. То су они који подржавају Трампа. Они већином живе у ‘црвеним државама’ (тј. државама које већински гласају за Републиканце – прим. аут) попут Западне Вирџиније, Кентакија и средње Пенсилваније, као и у јужним, равничарским и планинским државама које су дале несразмерни број војника, морнара, авијатичара и маринаца који су се борили и гинули да би зајемчили право плутократских ЛГБТ љубитеља да им се ругају на вечерама које коштају 2.400 долара по особи… Политички и демографски, Америка је на ивици. Мањине сада чине 40 одсто популације и представљаће 30 одсто гласачког тела у новембру. Судећи по претходним трендовима, 4 од 5 ће гласати за Клинтонову. С друге стране, белци, од којих обично 60 одсто гласа за Републиканце, пашће на 70 одсто гласачког тела, и тај ће се проценат смањивати на сваким следећим председничким изборима… Запрепашћујуће је шта се десило са Америком. Земља која је била 90 одсто хришћанска после Другог светског рата је секуларизована од стране диктаторског Врховног суда, уз тек млаке протесте и отпор. Нација у којој је 90 одсто популације потицало из Европе ће, путем масовних миграција и инвазије преко своје јужне границе, до 2042. године већински постати земља Трећег света.“ Зато није ни чудо што су се конзервативци, белци средње и радничке класе, они који су опредељени за Трампа, толико обрадовали на слике и вести о Хилариним озбиљним здравственим проблемима. Зато што је Хилари, и све оно што она представља, архинепријатељ – и за њих, и за вредности које заступају, и за земљу коју још увек воле. И није само ствар у томе – шта ће бити са некадашњом белом, хришћанском Америком ако победи кандидат Демократа, већ каква ће бити реакција губитника? У недавном говору који је привукао пажњу на националном нивоу, републикански гувернер Кентакија, Мет Бевин, изразивши забринутост за будућност земље, најавио је могућност „крвопролића“ да би се Америка вратила на старо. Говорећи о агресивности либералних идеолога и правцу у ком земљу воде, цитирао је чувене Џеферсонове речи, да се дрво слободе повремено мора залити крвљу патриота и тирана, и затим додао: „Чија ће крв бити проливена? Можда баш крв људи у овој просторији. Можда наше деце и унука. Имам деветоро деце, и срце ми пуца на помисао да ће можда њихова крв бити потребна да би се спасло нешто, повратило нешто што смо ми, својом апатијом и незаинтересованошћу, изгубили. Не допустите да се то деси“. Бјукенен је још конкретнији: „Није случајно Клинтонова деловала онако еуфорично на том ЛГБТ слављу. Они отимају Америку од ‘мрзитеља’, гледајући охоло, пуни осећаја моралне супериорности, на жалосне Средње Американце који полако нестају. Међутим, отвара се крупно питање за 2017. годину. Зашто би Средња Америка, с обзиром шта она мисли о њој, председници Хилари Клинтон и њеном режиму дуговала више привржености или лојалности од оне коју јој даје Колин Каперник (тамнопути играч америчког фудбала који је недавно постао познат по томе што, из протеста против полицијске бруталности према црнцима, није стајао док се свирала америчка химна пре утакмице – прим. аут), који је толико мрзи?“ Другим речима – победи ли Хилари, или било који кандидат који је привржен њеној политици, питање је да ли ће то конзервативно-традиционална бела већина прихватити? Односно, да ли ће у њиховим очима тај избор бити легитиман, чак иако је легалан? Наравно, ствар не стоји битно другачије ни у обрнутом смеру: када би победио кандидат већинске беле Америке, да ли би то прихватили његови противници, а поготово радикализоване мањине? Јаз између ових различитих Америка и визија њене будућности је нарастао (бар) на размере Великог кањона. Дакле, питање из наслова није ни реторичко, ни симболичко. У сваком случају, оно што се може са сигурношћу рећи је да, после предстојећих избора, ко год да победи, ништа у САД више неће бити као пре. Извор: Фонд стратешке културе