Пише: Предраг Ћеранић Као одговор на српску одлучност стигло је низ пријетњи из Сарајева, како званичних, из Америчке амбасаде и ОХР-а, тако и оних незваничних, а опаснијих, у смислу бојазни „како ће на српски сецесионизам одговорити босанске патриоте“. Тај „одговор“ недлежним институцијама Српске одавно је познат. Још 2011. године сарајевским политичким подземљем „провејавао“ је план да се искористе припадници вехабијског покрета који би на неколико тачака препријечили комуникације у Републици Српској с намјером да испровоцирају сукобе. Рачунало се на несналажење и неефикасност Муп-а Српске у тој ситуацији, што би био повод Предсједништву БиХ да засједа, како би се отклонио хаос у земљи. У помоћ би, наравно, биле позване Оружане снаге БиХ, али и НАТО. Најближе НАТО снаге су трупе сусједне Хрватске, која би тако добила легитимитет да војно интервенише на територији Српске, и оствари давнашњи сан о попуњавању геополитичког „трбуха“.
Да се разумијемо, узрочници нереда били би жртвовани, али би у тој ситуацији Српска имала нарушен политички капацитет, а преговори о повратку у „пређашње стање“ били би вјероватно дуги и неизвјесни с коначним рјешењем у виду Дејтона 2. Иако изнесени план личи на „рачун без крчмара“, на њега се рачунало, о сукобима ниског интезитета као реалности дискутовало у дијалошким тв емисијама, политичке кризе непрекидно провоцирале, али је 15. марта 2011. године почео грађански рат у Сирији истовременим демонстрацијама у више сиријских градова против сиријске владе и предсједника Сирије Башара ел Асада, што ће бити увод у оружани сукоб који у Сирији траје и данас. Сиријско ратиште постало је геополитички приоритет Сједињених Држава и њених европских савезника, тако да сарајевско политичко подземље није могло рачунати на америчку подршку и НАТО „заштиту“ јер великим силама балканско ратиште није било потребно.
Да ли је данас, поводом најављеног референдума, могућа реализација сценарија из 2011.? Да ли је употреба „босанских патриота“, у ствари сиријских повратника, за стварање хаотичне ситуације, опција на коју рачунају они који мисле да имају више оружја и бољу војну организацију од Републике Српске? Жеља сигурно постоји, али и страх од неуспјеха. Муп Српске је у више наврата показао да је респектабилна организација која непрекидно ради на опремању и обучавању својих припадника, нарочито оних који су на првој борбеној линији, а то је данас одбрана од тероризма. Специјална јединица и јединице за подршку имају намодерније оружје у региону. Дио оног што имају и шта знају демонстрирали су у недавно изведеној вјежби „Дрина 2016“.
Било чији покушај да поводом референдума произведе хаос биће спријечен, хаоса неће бити, а тиме ни другог дијела плана из 2011. по којем би се помоћ тражила од НАТО. А о НАТО, на наредном референдуму.
Извор: Правда
