"Не искључујем могућност доношења неке одлуке која би објединила групу земаља с једнаким нивоима развоја, чиме би, по мом мишљењу, дошло до јачања евра", изјавио је Путин у интервјуу агенцији "Блумберг" у Владивостоку, граду на обали Пацифика у ком је данас почео други Источни економски форум.
Чињеницу да Русија држи 40 одсто својих девизних резерви у еврима, шеф руске државе је навео као доказ да "колапс" 19-чланог монетарног блока није у интересу његове земље. Похвалио је водеће европске економије за "врло прагматичан приступ" у решавању проблема блока.
Мања еврозона, фокусирана на економски снажне чланице сличног размишљања, ојачала би јединствену валуту, што би подигло и вредност руских резерви, констатује њујоршка агенција.
Заједничка 17-годишња валута била је угрожена током дуготрајне грчке економске кризе, када се најслабија карика Европске уније нашла близу испадања из зоне евра пре постизања споразума о спасилачком пакету помоћи у "задњи час", додаје "Блумберг".
Могућ договор САД и Русије о Сирији
Руски председник Владимир Путин рекао је данас да би Москва и Вашингтон, упркос несугласицама, ускоро могли да постигну договор о сарадњи по питању Сирије.
"По мом мишљењу, постепено идемо у правом смеру", рекао је Путин у интервјуу за Блумберг, преноси Ројтерс.
Он није искључио могућност да би САД и Русија могли да се договоре о нечему у блиској будућности и да о томе информишу међународну заједницу.
Обама и Путин ће се, како је најављено, састати на самиту Г20 4. и 5. септембра у Кини.
Пројекат гасовода Турски ток ће бити реализован
Председник Русије је рекао да ће пројекат гасовода Турски ток коначно бити реализован.
"Мислим да ћемо га (пројекат) коначно реализовати, бар први део који се односи на проширење транспортних капацитета и повећање испорука домаћем турском тржишту", рекао је Путин.
Руски председник је додао да ти ће капацитети такође омогућити снабдевање Европе гасом, али да ће те испоруке зависити од одлуке Европске комисије, преноси Ројтерс.
Споразум о изградњи гасовода Турски ток је постигнут у децембру 2014. године, након што се, због изостанка сагласности Бугарске, изјаловио пројекат изградње гасовода Јужни ток.
Првобитним планом је било предвиђено да четири линије гасовода Турски ток имају капацитет од 63 милијарде кубних метара гаса годишње. Међутим, генерални директор руског Гаспрома Алексеј Милер је изјавио прошле јесени да ће се градити само две линије, јер гасовод Северни ток 2 може да покрије растућу тражњу Европе за гасом.
Након што су турске војне снаге обориле руски војни авион на сиријској граници у новембру прошле године, руски министар енергетике Александар Новак је саопштио да су преговори о изградњи гасовода Турски ток обустављени.
Путин у његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган договорили су се о обнављању пројекта Турски ток почетком августа ове године на састанку у Санкт Петербургу, који је уследио после Ердогановог извињења руском председнику због обарања руског авиона и погибије пилота. Извор: Танјуг
