Пише: Ђоко Кесић Време је утемељило ту поразну слику Србије, а њене перспективе постаје све суровија: У Србији свако ће имати своју државу, само грађани Србије нису и никад неће имати своју државу.
Кратка рекапитулација народног сећања и историјских чињеница каже да Краљевина Србија није била држава грађана Србије јер осиони властодршци од себе и својих интереса нису видели своју паству. Ту се запатио посебан сој Срба, најпре у лику сладострасника, бонвивана и коцкара краља Милана Обреновића, доцније ,без краљевске титуле али сличних амбиција и овлашћења – Никола Пашић анархиста и државник, човек којем је политика била само средство. Он је утемељио и осмислио сој и профил бескрупулозног политичког посленика, којем се Нушић подсмевао а који се дубоко укоренио у нашем бићу па бокори ту око нас и данас.
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није била српска држава јер су у њу равноправно ушли Хрвати и Словенци који за ту државу нису гаће крвавили, али су пролевали српску крв. Касније Хрвати и Словенци су ту државу и раскопали, а Усташки покрет уз помоћ Македонаца и Бугара убија краља Александра Карађорђевића у Марсеју.
Сви се слажу да је СФРЈ, а у њој Србија нарочито није била држава Срба, који су је у највећој мери и створили и волели. Била је то Брозова држава с наглашено затамњеном српском државношћу, јер тако су хтели Срби, Брозове скутоноше. Дошао је после Милошевић, он је био власник Србије, па потом ДОС, (Демократска опозиција Србије) чудна болумента код које се није знало шта је њихова основна политичка идеја. Лукреативна јесте – од Србије су направили свој интересни забран. Кад су убили премијера Ђинђића, онда је део ДОС-а, да би прикрио своје криминалне трагове, за Земунски клан тврдила да је мафија имала своју државу.
Србија је после била у власништву интересне симбиозе тајкуна и политичара. Борис Тадић је имао своју државу Србију, своје тајкуне и друге “државотворне љубави”, а неки манири његових наследника најављују да неће државу Србију предати њеним грађанима.
То показује животни пут и звездане стазе Тадићевог тајкуна љубимца Мирослава Богићевића. Ово је још занимљивије јер је напредњачки блок, пошто су на изборима освојили власт, помињао Тадића и Богићевића као отелотворење зла и “народних крвопија”.
Док је столовао у Председничкој палате на Андрићевом венцу председник Тадић је осмислио свемирску путању шабачког господара новца, капиталних инвестиција, рудника злата и облака изнад земље. Одлучио је да Богићевићу повери и медијски простор Србије. Тадић и сарадници су дали у руке Мирославу Богићевићу бескрајно велик капитал, али и право куповине најтиражнијих и најутицајнијих новина у Србији – “Политике” и “Вечерњих новости”.
То медијско клупко се и данас одмотава и где ће стићи не зна ни Делфско пророчиште, а и премијер Вучић само слеже раменима. Али шта је још занимљивије: Док су напредњачки јуришници темељно шлајмовали Тадића, “жуту банду” и његове тајкуне, новоименована гувернерка Народне Банке Србије Јоргованка Табаковић, није ни загрејала толико жељену фотељу, а учинила је тешко криминално дело, тврде ових дана медији а нико не демантује.
Према провереним информацијама децембра месеца 2012. “Фармаком”, предузеће у власништву Мирослава Богићевића од холандске АТБ банке требало је да добије кредит од 25 милиона евра. Све је било сређено, али план отплате тог зајма није био у складу са српским прописима, због чега је Народна Банка Србије одбила да региструјје тај кредит. Пошто је Богићевић службено обавештен да има проблем, он је одмах сутрадан посетио госпођу гувернерку Табаковић, после чега је НБС одлучила да направи изузетак, односно да почини тешко кривично дело. Које су то чаробне речи, који је то аргумент који је бизнисмен гувернерки треснуо на сто, или су у питањи били ипак суптилније комуникације? То је велика мистерија.
Углавном, после тог разговору у сведочењу поменутих медија, Народна банка прави изузетак: “Сходно договору представника Фармакома и гувернера НБС госпође Табаковић, анекс уговора о кредиту или изјава кредитора о промени плана отплате сагласно прописима, биће достављен НБС на евидентирање у понедељак 24. 12. 2012. са даном закључења 21. 12. 2012.(!?) У складу са тим кредитна пријава биће данас евидентирана”, наводи се у допису који је НБС доставила Привредној банци Београд, преко које је Фамаком требао да прими кредит од холандске АТБ банке.
НБС, односно гувернер Табаковић, пристали су да прекрше закон верујући да ће Фармаком накнадно доставити измењени план отплате кредита и да ће фалсификовати датум (21. 12. 2012.) како се из папира не би видео да је НБС учинила тај скандалозни законски прекршај и одобрила кредит с незаконитим начином отплате. У свему овоме ваља нагласити да Мирослав Богћеић није могао гарантовати гувернеру Табаковић даће изменити план отплате кредита, јер то није зависило од њега него искључиво од АТБ банке из Холандије.
Да ли је Фармаком ускладио план отплате кредита у складу с прописима НБС није познато, све је тајна “због судског процеса” у којем се нашао Фармаком и све Богићевићеве фирме. Резултат ових мутних радњи могао би да буде да Фармаком није у могућности да отплаћује незаконито добијен кредит од АТБ банке, а пошто је НБС гарант тих трансакција, извесно је да ће то платити грађани Србије.
Дакле, гувернер Табаковић има своју државу у којој може да води централну банку Србије како јој дуне, а да ли ће да одговара за своје произвољне пословне брљотине? Неће, јер напредњаци су иза ње, напредњаци имају своју државу а грађани Србије Не. Ни напредњаци неће одговарати што државу неће да предају народу, управљају с њом онако како су то радили Милошевићеви социјалисти, ДОС, Тадићево “жуто предузеће”,… Нико неће одговарати за своје произвољно управљање Србијом далеко од закона и за сопствену корист. Тако је могуће да нико није крив за злоупотребе свих директора ЕПС у последњих тридесетак година, завршно са Александром Обрадовићем, за којег је премијер рекао да је оштетио државу за 15 милиона евра, па га опет поставио на ту функцију, нико није крив за случај хелицоптер – рекао суд, није крива ни Мила Јездимировић која је као дирецтор “Дунав осигурања”, како тврде медији, оштетила компанију за 36 милиона евра, хапшена па пуштена – данас ради неке важне државне послове.
У свему томе, лик и дело погрешно запослене гувернерке Табаковић је зрнце у пустињском песку. Све ће колико сутра бити заборављено, јер бивши и садашњи политичари штите једни друге, њихова омерта и везивно ткиво су њихови тајкуни који, за сво ово време страдања Србије, раде заједно, броје туђе паре, а грађани Србије чекају светлију будућност. Стићи ће једном, донеће је ненадано тајна љубав ова два јунака из наше приче. Извор: Правда
