Премијер Србије Александар Вучић, који је више пута до сада изразио своју подршку политици Ангеле Меркел, пре свега имигрантској политици, изразио је бојазан да би крај власти немачке канцеларке наредне године био „крај Европе какву знамо“. Александар Вучић је такође истакао да би „нама на Балкану био посебан хендикеп, јер имали смо сви овде исту адресу и некога ко ће да нас позове и помогне, а ко ће да нас позове ако се односи у Европи промене.“
Након лоших резултата немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) на локалним изборима, Вучић је приметио да се томе многи радују, али да он не жели да се радује „јер нас је Ангела Меркел спасила сукоба и немира кад је почела криза с мигрантима и када се овде претило санкцијама“. Вучић је нагласио да он јесте лојалан Меркеловој, али да је то много више питање рација, него лојалности. „Она је много уложила у Европу, они имају суфицит већи него све друге земље Уније, они су најјача земља у Европи, то једноставно није за поређење. А што се некоме љуља власт, не значи увек да ће се завршити губитком избора“, закључио је премијер Србије.
Када је реч о изборима наредне године, Бојан Ал Пинто Бркић сматра да су могућа два сценарија. „Један је да до промена на челу Хришћанско- демократске уније дође пре избора, а други је да ЦДУ једноставно оде с власти. У првом случају, могуће је да дође и до промене политике према Србији, али и региону, уколико на чело ЦДУ дође неко ко нема ту дозу блискости према Балкану и питању имиграната. Сама ЦДУ није баш толико отворена према Истоку и политици према мигрантима; Ангела Меркел ту заиста јесте дала један лични печат. Уколико дође до промене власти и преузму је социјалдемократе, могуће је да ће се наставити тај неки топлији однос према Балкану, али не толико и према мигрантима – јер то питање постаје централно, не само у Немачкој, него и унутар Европске уније.“
„Мислим да је Немачка озбиљна земља, која дугорочно планира своју спољну политику, и да се стога ништа неће променити што се тиче Србије и региона уколико тамо дође до промене власти“, оцењује за DW Наим Лео Бешири, извршни директор Института за европске послове. „Када је реч о миграцијама, то такође неће дотаћи Србију, јер је она у овом тренутку само транзитна земља, и с те стране није много важно да ли ће мигранти завршити у Немачкој или Шведској.“
Изјaве лојалности Ангели Меркел, које су се често чуле од премијера Александра Вучића, требало би посматрати у светлу тајминга, напомиње Бојан Ал Пинто Бркић. „У историји Европе имамо случајева да су неке политике биле реализоване захваљујући јаким, персоналним везама. Међутим, Ангела Меркел је у том смислу на заласку своје политичке каријере, што због година живота, што због година на функцији, и рекао бих да је прилично оригинално, да тако кажем, стављати се сада у позицију неких личних односа с немачком канцеларком уочи парламентарних избора у Немачкој – и имајући у виду да њена позиција у немачком друштву није толико јака као пре неколико година.“
Бојан Ал Пинто Бркић наводи да би такође требало на неки начин демистификовати политичке приче о пријатељима Србије у свету. „Доста се говори о некаквим пријатељствима и савезништвима, али та пријатељства нису подржана ни економски, ни политички. Све то делује релативно, па чак и тврдње да је Европска унија велики економски партнер Србије. То су све веома скромни, рекао бих и маргинални износи. Примера ради, Мађарска остварује око 80 милијарди долара извоза, док је укупан БДП Србије око 40 милијарди долара. С друге стране, не смемо заборавити да се Србија у великој мери не слаже са спољном политиком ЕУ и да ту постоје озбиљне разлике – и да је једина тачка слагања Србије и Немачке тај однос према мигрантима.“
„Требало би такође напоменути да, уколико дође до промене мигрантске политике у Немачкој, то може оставити последице и по Србију“, истиче Бојан Ал Пинто. „То је заправо питање најслабије карике. Европска унија може да натера Србију да прими већи број људи, иако Србија није прва земља у коју су они ушли, али Србија не може, рецимо, да натера Македонију да те људе прими назад. У том случају, ситуација може да буде доста компликована за Србију, уколико у Немачкој уследи политика затворених врата.“
„Свакако није лоше да постоје добри лични односи између политичара, о каквима често говори премијер Вучић, али мислим да би то ипак требало искористити да се ти односи успоставе на неком систематском нивоу“, каже Наим Лео Бешири. „Свакако да није добро да се само премијер бави спољном политиком и да се она базира на перцепцији његових пријатељстава у свету. Ми немамо стратешке одлуке где желимо да будемо за неколико година, а то онда значи да се одлуке доносе ад хок. Просто физички није могуће да се један човек бави спољном политиком, пољопривредом, просветом, одбрамбеном политиком и свим другим политикама. А ако се спољна политика води из једног центра, кад тај центар оде с власти, испоставиће се да иза тога није остало ништа дугорочније.“ Извор: DW.de
