Ја сам девојка која је већ у средњим двадесетим... добро 'ајде, у касним. Са својим дечком Филипом сам заједно од средње школе и мислим да смо све ближи венчању. Помињао ми је то пре пар година, али смо одлучили да завршимо специјализације и материјално се ситуирамо. Ипак, у последње време ми се чини да је све мање духовно са мном, те да се све свело на физичко... а мене више ни то физичко толико не привлачи.
Решила сам да изађем са другарицама пре неки дан и да се мало опустим и издувам од напете љубавне ситуације. Нисам имала никакву намеру да упадам у приче са момцима, али осећала бих се разочарано да ми ниједан није пришао. Вече је пролазило, мало сам попила, играле смо уз неки денс '90-их, проводиле се сасвим солидно. Међутим, то су били тренуци када сам се и осетила најрањивије. Као да сам само чекала да ме неко зграби и одведе, читава атмосфера ми се чинила као подлога за то. Померала сам руке и ноге у благом трансу, а у глави ми је само била мисао како ми се Филипу вечерас не враћа.
Кобни сусрет и врела ноћ из руске бајке...
Тада је пришао тајанствени момак са јаком брадом и продорним погледом. На течном енглеском рекао је: "Ћао, ја сам Вјачеслав и долазим из Русије. Мислим да си ти најлепша Српкиња коју сам видео." Наравно да сам му рекла да нема потребе да ме фолира, али у исто време ме је повукло то што је странац, та нека мистерија којом је одисао ме је обарала. Рекао је да је дошао на неколико недеља у Србију, а када бих га замолила да ми каже нешто на руском, углавном би му само брзо прелетело пар речи преко уста, а онда би их превео на енглески. "У твојим очима видим Урал" или "Имаш осмех краљице Анастасије" биле су неке од фраза које су звучале као музика на руском, а како ми се приближавао и шапутао осећала сам његов ледени Орбит-дах док их је изговарао. Руска зима ми се више није чинила као нешто непријатно... напротив, замишљала сам нас двоје како седимо на леденом брегу и уживамо у зимској месечини на хладној воденој површини.
Оно што је он замишљао је било јако слично, па је већ након двадесет минута покушао да ме пољуби. Што је најгоре, успео је. Да ли мало алкохола, да ли вишегодишња репресија, да ли његов шарм, није ни битно, била сам купљена. Позвао ме је у стан свог пријатеља из Београда и рекао ми да ћемо бити потпуно сами. Мало сам се као нећкала, али наравно да сам само чекала то. Дошли смо тамо, међутим из друге собе сам чула мушки глас. Нисмо се обазирали, одмах је кренуо да ме љуби по целом телу, да ми скида мајчицу, потом и шорц. Када сам ја свукла његове бермуде, испала је гомила ствари из џепова. Тада се нисам много обазирала, јер ми је само било битно да га осетим. А имало се шта и осетити.
Имао је у свом додиру ту врсту нежности коју бисте могли и наслутити од некога ко вам говори о лепотама степа и хладној води Волге, али у исто време и нијансу грубости карактеристичну за наше мушкарце. Помислила сам да је то словенски ген у њему. Задовољавао ме је интензивно, покрети језика преко мојих брадавица су били као са другог света. Онда је осетио прави тренутак и кренуо да приближава своју ствар мојој. Већ дуже времена нисам имала ниједан други осим Филипов у себи, била сам престрављена... као девица. Међутим, чим сам га осетила на улазу, одмах сам пожелела да дође до краја.
Мудро ме је задиркивао покретима по ивици кл*ториса, а пошто ме је већ надражио предигром, практично сам га молила да напокон улети. Онда су наступили моменти апсолутне екстазе, свршавала сам у таласима, а његов орган није престајао да губи тврдоћу. Помислила сам да ће му требати вечност, међутим на мом четвртом оргазму он је најзад урликнуо заједно са мном и легли смо исцрпљени.
Да ли се препустити чарима још једанпут?
Сутрадан ме је испратио на станицу, уз готово сузан поглед пољубио ме и ја сам отишла кући. После неколико дана ми је послао поруку да жели да се опет видимо. Филип је био са мном и видео је. Објаснила сам му да је то неки манијак који ме прогони и да не знам шта хоће од мене. Онда је позвао Вјачеслава и припретио му да се случајно више не обраћа мени, уз најстрашније псовке и увреде, што на српском, што на енглеском.
Вероватно запрепашћен количином примитивизма коју је чуо, мој руски љубавник ме више није звао. Што више пролазе дани и његов останак овде се ближи крају, на ивици сам да га опет зовнем. Можда да се сретнемо последњи пут и растанемо попут двоје заљубљених против којих су и простор и време били удружени. Јесте да су добили рат, али свака добијена битка нама значи много. Да ли жена жели секс ако су јој укрућене брадавице, погледајте ОВДЕ. Извор: Медији
