Наиме, како пише хрватски Јутарњи лист, Србија је у трговини с Хрватском у првих седам месеци ове године остварила суфицит, што значи да је Хрватска у робној размени са Србијом била у минусу. И то први пут од завршетка рата.
Према тим подацима, Србија је у Хрватску у првих седам месеци извезла робе у вредности од 256,5 милиона евра, што је раст од 13,9 одсто у односу на исто лањско раздобље. Истовремено, хрватски извоз је у Србију, тврде у ПКС-у, износио 244,7 милиона евра, што је само 0,2 процената више.
Произлази да је Србија у првих седам месеци 2016. била у плусу од 11,8 милиона евра у робној размени с Хрватском. Прекретница се, тврде у Београду, догодила у априлу.
Хрватска статистика за сада не даје такве податке. Према последњим доступним подацима ДЗС-а, онима за првих шест месеци ове године, Хрватска је и даље била у плусу у робној размени са Србијом. Но, тај је плус све мањи.
Наиме, укупна вредност роба које је Хрватска у првих шест месеци ове године извезла у Србију износила је 241,93 милиона евра, што је два одсто мање него лани. Увоз из Србије у истом је раздобљу порастао чак 16,2 процената, достигавши вредност од 227,03 милиона евра. То значи да је Хрватска у првом полугодишту 2016. у трговини са Србијом била у плусу нешто мањем од 15 милиона евра.
Званични подаци показују да се хрватски плус у трговини с источним суседом, наводи тај лист, већ годинама топи. Требало би, како додају, упозорити да се подаци о извозу и увозу роба (и услуга) међу земљама често не подударају, па није искључено ни да хрватски подаци за првих седам месеци на крају поново искажу суфицит у робној размени с том државом.
Али, чињеница је да су времена у којима су хрватске компаније на српско тржиште извозиле далеко више него што су с тог тржишта увозиле далеко иза нас. Примјерице, како показују подаци ХГК, још 2014. у трговини са Србијом смо остваривали суфицит од 153,8 милијуна еура, док смо прошлу годину закључили с вишком у робној размјени с том земљом од 129,2 милијуна еура.
- Чињеница је да се суфицит који Хрватска има у робној размјени са Србијом смањује. То је примарно последица шетања великих система, попут Агрокора и Атлантик групе, који тамо све више производе, док се на нашем тржишту све више троше производи који се произведу у Србији - истиче Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института.
Велику улогу у томе има, додаје Лорвинчевић, и јак хрватски туристички сектор. Наиме, раст хрватског туризма погодује увозу прехрамбених производа из Србије. Због свега тога Ловринчевић и у будућности очекује наставак тренда раста увоза из Србије.
На раст увоза из Србије у великој мери утичу и трговински споразуми. Тако је, на пример, након рата окидач за раст робне размене било склапање Уговора о слободној трговини између Хрватске и тадашње СР Југославије 2002. године. Додатни подстицај расту робне размене између две земље дао је улазак Србије у ЦЕФТА, у којој се тада налазила и Хрватска, 2007. године. Након приступања Хрватске ЕУ, и на трговину наше земље и Србије почеле су се примењивати одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању, који је Београд склопио с Бриселом, а који српским робама на тржишту Уније даје нешто повољнији третман од онога које робе из ЕУ-а имају на српском тржишту. Извор: Јутарњи лист
