Наиме, Јоловић је 1993. команданта Војске РС спасао из заседе у коју је игром случаја упао, а да је Младић заробљен, ко зна како би се рат завршио. Јоловић је после тога експресно стигао до чина пуковника, најмлађег у ВРС.

- Младић је волео да дође на прву линију како би војнике додатно стимулисао и мотивисао. У акцији "Лукавац 93" ја сам са својим Вуковима кренуо са Јахорине у ослобађање Трнова и села у подножју Игмана и Трескавице. Био је крај јула.

Негде по подне стиже до нас вест да је генерал у непријатељском окружењу. Била је баш велика фрка. Узео сам један свој тенк и са око 25 војника, колико је могло да их стане у њега, кренуо ка том месту. Срећа да непријатељ није имао појма да је Младић у тој заседи.

Десило се да је генерал кренуо у јуриш са једном јединицом, али је због неспоразума она отишла десно, а он лево - сведочи Јоловић.

Од данас си капетан

Да све буде још теже, највећи проблем је био да се ступи у контакт са генералом како не би дошло до ватре између Јоловићевих и Младићевих људи.

- Срећом, некако смо ступили у контакт са његовим првим пратиоцем Браниславом Пухалом и нисмо запуцали једни на друге - прича у даху саговорник.

Међутим, подвлачи да тада није био ни свестан озбиљности читаве ситуације.

- Био ми је то први сусрет са Младићем. Кад је прошла опасност, пришао сам му и рекао да сам командант Вукова са Дрине. Шта си по чину, пита ме. Ја кажем - поручник. Каже ми он: "Ниси ти више поручник, сад си капетан." Све мислим, он се шали. Враћамо се после те акције у Зворник и не прође месец дана мени стиже наредба о унапређењу и добијам чин капетана - пребира Легенда по сећањима.

Важан лични пример

Од непуних 15 година Јоловић је у војсци. Похађао је Средњу војну школу у Сарајеву, а онда прешао у Београд да стекне академско звање.

- Казне су биле драстичније него током служења војске у касарни. Ако вас врате или избаце из такве школе, аутоматски сте етикетирани у друштву као неспособни. Уписао сам Војну академију у Београду, са 24 године постао потпоручник, а 1991, кад сам завршио, одмах су ме послали на фронт - објашњава Јоловић како се обрео у рату.

Каже да се дуго на фронту питао због чега ратују омладинци, док се старији повлаче.

- То је нормално. Природно је да ти првопозивари од двадесетак година буду напред и најбољи борци. Често су ме у рату питали како сам као ауторитет стимулисао војнике, моје вршњаке, да се боре. Само личним примером. Војвода Мишић је говорио: Боље лав на челу зечева, него зец на челу лавова. И највећа кукавица кад види испред себе храброг и одважног команданта постаје и он такав - истреса Легенда војне мудрости.

Сребреница мрља, али не и геноцид

Сребреница је највећа мрља српске војске и државе у рату, каже командант Вукова, па додаје:

- Ту се десио злочин и то ће да призна сваки војник и командант, али није било геноцида. То би значило да се све редом побило и уништило што је живо, а то се није догодило. Увек смо били жртве, увек бранили своје територије. Требаће доста времена да права истина о Србима дође на видело.

Нови Нирнберг у режији Запада

После свега, каже, нема никакву сумњу да је Хаг политички исконструисан како би Срби били проказани.

- Сећам се кад је 1995. потписан Дејтон и кад су дошле међународне полицијске снаге ИПТФ, један бугарски официр мени каже да је на делу покушај дискриминације и фашисоидизације Срба како лоши момци више не би били Немци. Ја сам га слушао и мислио се шта овај прича, нисам му веровао. Међутим, сада кад се Хаг упореди с Нирнбершким процесом, испада да су Срби далеко већи злочинци од Немаца - каже Јоловић.

О Легији

- Легија је био војничина без обзира на то шта је радио после рата. Само једном смо се срели 1992. у Сарајеву приликом евакуације касарне "Маршал Тито". Неки моји војници су се после код њега борили на Косову 1999. Јако је респектовао моју јединицу, чак су неки појединци из Вукова били његови командири. Пратио сам његов ЈСО, била је то одлично обучена и дисциплинована јединица.

О Аркану

- Са Арканом сам се више пута срео, могу да кажем да смо се добро знали. Он није имао војно знање, већ је био лудо храбар да мотивише своје војнике. Био је неприкосновени ауторитет, имао је баш строг однос према командирима, волео је да осећају страхопоштовање према њему.

Само вукова нема у циркусу

На питање откуд такво име једној елитној војној јединици, Легенда каже да је у рату било популарно да се називи дају по неким опасним животињама.

- Покојни капетан Милоје Станошевић, који је зачетник формирања Вукова са Дрине, имао је пса вучјака, па је по њему и своју јединицу тако назвао. Вукова у циркусу нема, све друге животиње могу да буду под шатром, али вук никад - објашњава Јоловић.

Он се данас помало бави и ловом, али каже да никад не иде у хајке на вукове, па додаје:

- После свега никад не бих могао да пуцам у вука. Та животиња је храбра, одважна и спретна, баш какви смо били и ми.

Истиче са посебним поносом да ниједан његов војник нити командир никада није процесуиран ни пред једним судом.

- Штавише, могу се чути изјаве високопозиционираних команданата БХ војске који се у суперлативу изражавају о мојој јединици и мени - наводи Легенда.

Ко је Милан Јоловић Легенда

-командант специјалне јединице Вукови са Дрине у саставу Војске РС
за 10 година од 1991. до 2001. унапређен од потпоручника до пуковника (тад му је било 34 године)

-добитник Ордена Милош Обилић за храброст (највише одликовање у ВРС)

-Од 542 војника, 80 их је погинуло, на свим сахранама је био и тачно зна за сваког где је погинуо

-ожењен је Снежаном Пајкић Јоловић, бившом српском и југословенском атлетичарком и европском првакињом, с којом има две ћерке.

Ванредно стање ће се Вучићу обити о главу! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф