Правда

- Развој демократије и правне држžаве за нас имају приоритет. То је основни критеријум за могући улазак у ЕУ. Унија и Србија су недавно отвориле кључна преговарачка поглавља - то је био важžан корак на обострано задовољство. Сада се ради о томе да након речи уследе и дела. Ради се о примени свега онога šто је српска Влада конкретно предвидела у акционим плановима за поглавља 23 и 24. Србија је ту на добром путу - наводи Рот у чланку.

ЕУ помно прати и стање медијских слобода, независности правосуђа, основних и људских права, додао је он.

При томе је јасно да промене које дотичу цело друšштво не могу бити изведене преко ноћи. Али неопходне реформе нису саме себи циљ нити су уступак Европској унији - напротив, оне треба да користе српским грађанкама и грађанима. Исто важžи за помирење у региону и добросуседске односе.

Рот истиче да су чланице ЕУ, упркос различитим историјским искуствима и схватањима, усагласиле заједничку позицију према Русији, те да при томе ЕУ своје опхођење према Русији не заснива искључиво на санкцијама већ и на дијалогу.

- Никако не жžелимо политику против или без Русије. Зато нико и не тражžи од Србије да прекине своје везе са Русијом - истиче он.

У Европској унији се ради о заједничком политичком наступу - и према Русији, додаје Рот и примећује да је Србија донела одлуку да жžели да постане чланица ЕУ потпуно свесна да то значи да ће током приступног процеса морати да континуирано прилагођава своју спољну политику заједничкој спољној политици ЕУ.

Рот, који је недавно боравио у Србији, наглашава да расположžење за прошšирење ЕУ није најведрије и да то није почело референдумом о Брегзиту.

Грађани у ЕУ очекују да она решšи сопствене проблеме пре него šто прими нове чланице. То изазива забринутост и у држžавама Западног Балкана и зато је, наводи он, био ваžан сигнал са јулске конференције у Паризу у оквиру такозваног Берлинског просеца: европска перспектива је оснаžена, улазак у ЕУ ће уследити чим буду испуњени сви неопходни услови.

- Ипак, људи у земљама Западног Балкана верују да се приблиžжавање ЕУ одвија превишšе споро. Неопходне реформе од њих захтевају много. Башš зато политичарке и политичари имају јошš већу обавезу да придобију подрšку за заједнички циљ - улазак у ЕУ - наводи немачки политичар.

Улазак у ЕУ је у обостраном интересу. Држžаве Западног Балкана профитирају од заједнице која је светски симбол привредног раста, солидарности, слободе и демократије утемељене на непорецивим вредностима. Европска унија с друге стране профитира од једног стабилног и демократског региона, наводи у чланку.

На крају, свака земља сама одређује тренутак приступања ЕУ: шšто бржžе спроводе реформе, то је улазак ближžи. Када ће ЕУ примити нове чланице зависи мање од ЕУ, а вишšе од темпа промене у земљама-кандидатима. Критеријуми су јасно утврђени. Европска унија неће оставити те држžаве саме, она ће их и даље подржžавати на њиховом путу, закључио је он. Извор: Танјуг