Пише: Ђоко Кесић Шта је суштина ове приче? Баш као што сам већ писао на овом порталу, после референдума о Дану државности Републике Српске, у Босни и Херцеговини па и у Европи ништа неће бити као што је било пре 25. септембра. Многи су веровали да је то само један од оних балканских политичких балона, заправо показивање мишића пре локалних избора који се у БиХ одржавају 2. октобра.
Погрешили су, ево и зашто. Бањалука, илити Милорад Додик, често су претили референдумом о отцепљењу или већ о нечему другом, после су одустајали. Нису заправо имали храбрости нити снажне подршке у тзв међународној заједници, а Високи претставник Босне и Херцеговине одузимао је Републици Српској једно по једно дејтонско овлашћење. Вофганг Петрич, Анри Леви, Педи Ешдаун и други одузели су Српској равно 64 дејтонска овлашћења.
Дошао је и дан коначног обрачуна у „дејтонском брлогу“, тако му то дође кад Бил Клинтон неком прави државу (погледајте те наказе – Косово и БиХ), све је испланирано да се Република Српска девастира да од ње остане само дејтонска љуштура, а да се Босна и Херцеговина претвори у „грађанску државу“ где би Срби опет били сведени на маргину. Не заборавимо, због тога је у БиХ 1992. почео рат. Да се приближава тај обрачун, нико у Београду нити у региону није препознао осим Милорада Додика.
Сценарио је тек сада видљив:притисци на Бањалуку трају од средине 2015. када је почело „школовање“ српске опозиције у америчкој амбасади у Сарајеву, кад су се широм региона систематично пуштали медијски спинови о Додику као политичком франкештајну који води Српску у амбис, да би све кулминирало недавним објављивањем резултата пописа становништва у БиХ који је одржан још 2013. По том попису муслимана има 51 одсто, Запад им признаје 200.000 непостојећих становника. Бањалука то не признаје и Хрвати у БиХ стају на српску страну. Тај чвор још није распетљан и неће, биће употребљен првом згодном приликом.
Паралелно са тим јављају се ратни генерали, користе тај ратни ров у којем су муслимани проглашени као жртве српске агресије, један од њих прети да ће „згазити Српску за 10 дана“ па се још пита „како фашистима да припадне 50 одсто територије БиХ“, као заборавио је да је пре рата 63.5 одсто земље у БиХ катастарски припадало Србима. Бакир Изетбеговић њуши траг свог покојног бабе, поручује „укинућемо појам Република Српска, то вређа невине муслиманске жртве“. Додик расписује референдум о Дану државности Српске, српски национални корпус западно од Дрине се хомогенизује и гласа за са 98 одсто гласова.
Бакир је добар извршитељ прљавих послова - слуша западне суфлере, ангажује Тужилаштво БиХ, и хоће да приведе Додика на саслушање због подривања уставног поретка земље. Да ли у тој часној Бакировој државотворној агенди стоји и његова порука да ће се „Додик веома брзо провести као Гадафи“?
Председник Републике Српске свакако није савршен. Има он у својој биографији озбиљних минуса и политичких недостатака. Међутим, он је уистину једини прави политичар западно од Дрине. Многи верују и прижељкују га да се политички ангажује и у Србији. Он сада хоће да покаже Србима у Србији и остатку света шта то желе ментори муслимана у Сарајеву који су се у међувремену претворили у исламску секту без пардона, шта хоће њихови главни спонзори Иран, Саудијска Арабија,Турска,Катар и остали произвођачи исламских идеја.
Можда свет разуме шта се догађа у Српској и шта је права суштина дејтонског обрачуна, али у Србији то нису схватили. Политика пред референдум ставља наслов на прву страну “Референдум у недостатку политичких решења”. „Блиц“ преко целе насловне стране насловљава Додика “Последњи великосрпски политичар”! а у тексту га крсте као српског националисту!?
Заиста страшно. Зашто толико малоумно и без имало менталног напора се као бајаги важне новине тако јефтино баве озбиљним питањима? Кад је то Додик био националиста, и то великосрпски? Преберите по својој меморији господо, ако је имате. Па о српским интересима, можда савим несвесно, више брине рецимо Ларс-Гунар Вигемарк, шеф делегације ЕУ у Бих који сматра да је цела прича о Референдуму у РС у огромној мери скренула пажњу с правих питања. “Разочаран сам колико смо се бавили неким другим питањима на уштрб једног које је узело сву пажњу, а то је референдум о празнику који можда није толико битан”, каже Вигемарк.
Или да нам служи за пример тумачење Енвера Ајановића, професора с Правног факултета у Сарајеву, који каже да референдум у Српској о Дану државности има своје правно утемељење, и да није директни напад на Уставни суд БиХ. Он подсећа да је 2002. тада високи представник у БиХ Волфганг Петрич наметнуо одлуку о виталним интересима констутивних народа. “Један од виталних интереса јесте идентитет контитутивних народа. Ако овај референдум подведете под идентитет тог народа, референдум има правни основ”, каже Ајановић.
Па још мој дугоодишњи пријатељ Небојша Крстић у референдуму види да је Додик ојачао себе а ослабио Српску. Како то, мајке ти? Позива се на Вучићеву посету Њујорку и његов позив свима у регион да се окрену миру и разговору. Није то спорно, али овде се бије иста та битка која може да изазове катастрофалне последице.
Кључно је питање шта је алтернатива Додиковој политици, која на прво гледање јесте рогобатна, али у суштини увек погађа у центар. Не би они толико јуришали на Додика да он није баш такав, за њега западно од Дрине Срби последњих година увек гласају. Шта је алтернатива, и пита ли се неко у Београду где су били Милошевић, Ђинђић,Коштуница, Тадић, Шешељ, Николић и други када су Српској одузимана дејтонска овлашћења? Шта кажеш Небојша? Па Србија је гарант доследног спровођења Дејтонског споразума у БиХ. Могу ли Срби нешто да науче, макар од Хрвата на ту тему? Па Хрвата у БиХ тренутно нема ни осам одсто, али Загреб се увек избори да их има бар 15 одсто!
На који то начин Србија брине о Србима преко Дрине?Србима већ тридесет година, када их Вашингтон и Лондон попреко погледају, саме гаће спадају. Досадашња брига на ту тему своди се на визију да БиХ постане грађанска држава –један човек један глас- а постаће џамахирија у којој за 20 година Срба неће бити. Да ли сте за ту алтернативу, или ћете позвати на мудрост и стрпљење како би Срби коначно престали да личе на себе? Србима преко Дрине треба свакојака помоћ, па и у памети, ако је има међу нама у „Београдском пашалуку“. Зар смо заборавили да смо сами криви што Срба у Хрватској скоро да и нема?
А не гризе нас ни савест. Немамо је!
Извор: Правда
