За предлог донедавне председнице у Демократској странци Србије кажу да можда јесте у духу демократије, али да је за његово остварење потребна дуга процедура коју је немогуће окончати до будућих председничких избора у Србији.
Санда Рашковић Ивић је у недељу, помињући ову могућност, подсетила и да је за 1. октобар заказана седница Главног одбора, а да би потом требало да се одржи скупштина ДСС-а, додавши да ту скупштину не очекује у скорије време, јер странци предстоје и измене Статута.
Управо на тај процес указује и потпредседник ДСС-а Драган Маршићанин, који за „Политику” додаје да лично нема ништа против оваквог начина бирања лидера, али да је „необично да се са тим излази у јавност пре него што се отвори бар унутарстраначка расправа”.
„Све је технички врло сложено и не спада само у домен воље. То ће потрајати, а председнички избори у Србији могли би да буду расписани већ крајем јануара. Када се мења Статут, неопходно је да се ради предлог, па да се шаље општинским одборима, а онда се подносе амандмани”, оцењује Маршићанин.
Урош Јанковић, шеф београдског одбора ДСС-а, верује да ДСС не може ништа да изгуби ако се ова тема покрене на предстојећем Главном одбору.
„С те стране не видим проблем. С обзиром на то да, уз Демократску странку, ми јесмо једна од најдемократскијих организација, ни та тема није искључена. Али исто тако подсећам да је измена Статута једна врста мале препреке и да је за ту промену потребна радна скупштина”, наводи Јанковић.
Да за непосредним начином избора засад ипак нема потребе, уверен је члан Председништва ДСС-а Вукосав Томашевић, „јер оно што је актуелно, а то је избор председника скупштине путем делегата, добро функционише”.
„И пре две године, приликом избора госпође Рашковић Ивић, уверили смо се да је добро функционисало. Ако би се то мењало, одлучивање о томе ко ће бити председник странке било би одложено и за годину дана, а до тада ће и председнички избори у Србији и београдски избори. Зато мислим да би странка најкасније до краја 2016. требало да одржи изборну скупштину и добије новог председника”, каже Томашевић за „Политику”, указујући да би проблем могао да буде и број гласача, јер је упитно колико је чланова уплатило своје чланарине.
Санда Рашковић Ивић је, образлажући своју идеју, рекла и да се залаже за то да у бирању лидера не учествују само поједине лоби групе. Упитан да прокоментарише ову поруку донедавне председнице ДСС-а, Урош Јанковић каже да не зна да у ДСС-у постоје лобији.
„Једино ако су то групе које су њу довеле, а сада је не подржавају. Ако се појави више кандидата, значи да има више мишљења, што је природно и демократски. То нису лоби групе. Неко ту појаву зове лобирање, али за мене је то америчка реч, па бих то оставио Санди Рашковић Ивић. Пре бих рекао да је то једна врста тражења подршке за сопствену идеју и програм”, наводи Јанковић.
И Вукосав Томашевић каже да не зна да у ДСС-у постоје лоби групе, док Драган Маршићанин оцењује како то није ништа необично.
„Увек када се одржавају избори за председника странке одређени одбори предлажу некога. И када има више кандидата, као када је Санда Рашковић Ивић бирана, постоји и нешто што се може назвати лоби групама. То су групе људи које се залажу за једног кандидата или за другог. Тако нешто би постојало и да су непосредни избори. Увек ће бити некога ко ће лобирати за једног или другог кандидата, што је потпуно природно и постоји откада је и странака”, закључује Маршићанин.
Извор: Политика
