Правда

Пише: Душан Пророковић У последњем се Халиловић обрушио на Републику Српску, изјавивши да ће се у неком будућем сукобу одржати највише 10-15 дана. Пре две године је нешто слично поручио мостарским Хрватима, подвлачећи да "више нема хрватске војске која ће помоћи Хрватима у науму" да овај град постане престоница трећег ентитета. Срећа је па се Халиловић ништа не пита. Његов утицај на политику Сарајева је миноран. Што опет не значи да и многи други, далеко утицајнији појединци, не размишљају на овакав начин. Само што то јавно не изговарају. Зашто? Прво питање је како би се сукоб у БиХ одразио на регионалну безбедност? А друго: ко би и против кога у Босни ратовао? Да кренемо од другог! Већ дуго периодично обилазим Босну, део мог посла је да пратим политичке и економске процесе у тој земљи и са великом сигурношћу могу да тврдим како су потенцијали за избијање сукоба ширих размера у овом тренутку мали. А ако се повлачи питање "уништавања Српске за две недеље" онда је то операција најширих могућих размера. Армија БиХ за тако нешто није способна, паравојне формације не би могле да заврше посао чак и када би биле брзо формиране, а кључно је што су они старији у БиХ, који су један сукоб преживели, уморни од рата, а млађе је данас теже мотивисати да крену у борбу него почетком деведесетих. Послератним генерацијама је, ма колико то било тешко признати, циљ да емигрирају из БиХ, а не да за њу ратују. Најмотивисанији за рат су припадници разних радикалних муслиманских групација, који би да праве нову "Исламску државу". Они би једва дочекали сваку дестабилизацију. Међутим, то није само опасност за Српску, већ и за бошњачко-муслимански корпус. Припадници ИД су на Блиском истоку једнако малтретирали и муслимане и немуслимане који нису желели да се повинују њиховим законима. Радикалним исламистима је циљ увођење шеријатског права, а не одбрана бошњачких националних интереса ма шта се под њима подразумевало. Било какви покушаји изазивања инцидената или стварања "ратног амбијента" зато представљају већу опасност за Сарајево него за Бањалуку. Сарајево би се нашло не само у конфронтацији са Србима, већ би због уплива радикалних исламиста и ослањања на њихове снаге врло брзо пукло и стратешко партнерство са Хрватима и дошло би до великих потреса унутар самог муслиманског корпуса. А сада да се вратим на прво. До сукоба у БиХ, са циљем уништавања Српске, може доћи само уколико он буде индукован споља. А то значи уколико кључним НАТО државама тако нешто одговара. Јер, чак и да моћне исламске земље "залегну" за тако нешто и одреше кесу за наоружавање Сарајева, ништа од тога нити је довољно, нити може бити реализовано без одобрења Запада. Да ли ће до таквог развоја доћи, у овом тренутку је тешко прогнозирати. Прво, није јасно шта би то НАТО добио подгревањем сукоба у БиХ. Корист од свега је релативно мала у односу на проблеме који се могу отворити. Друго, околности у међународној политици су сасвим другачије данас него пре три деценије. Примери Украјине и Сирије то одлично показују. Рат у БиХ би значио потпуно "распакивање постјугословенског простора", цртање нових граница и ширу регионалну дестабилизацију, са којом ЕУ не би умела да се избори. У крајњој линији, то би оставило последице и по континенталну безбедност. А што би отворило простор не за учвршћивање америчких позиција, већ за повећавање утицаја неких других актера. Најављивати сукоб данас, а сагледавати околности кроз призму деведесетих година је бесмислено. Зато је Халиловићева претња празна и више представља израз немоћи, него реалног стања ствари. До рата може доћи само ако то желе западни фактори. Мада и овако, без рата, не знам шта ће бити са БиХ. То је "неуспела држава", без јаких институција и са немогућим односима конститутивних народа. Нова решења се морају тражити политичким путем. Рат би их само одложио и наставио вишедеценијску агонију. Извор: Вечерње новости