Ипак, како сматрају аналитичари, зарад стратешких циљева, регионалне стабилности, али и сопственог рејтинга, Вучић ће прогутати бес који осећа према Додику након одржаног рефендума.
Какав му је тренутни став, Вучић није крио ни у интервјуу италијанској “Републици”: “Погледајмо референдумску Босну, босански Срби тврде да су за ЕУ, а причају о Бошњацима на најгори начин“.
Емоције на релацији Додик-Вучић више се могу описати као врста политичке разочараности, а мање као љутња или повређена сујета, којих код државника не би смело да буде, сматра Бојан Клачар из Цесида. - Не верујем у личне односе у политици, али сам сигуран да је Вучић очекивао мало више тактичности од Додика и да ће према њему поступати суздржаније убудуће. С друге стране, између Србије и РС постоје стратешки важни интереси и зато мислим да се неће десити никакав радикални сценарио нарушавања односа. Ово је само пролазно захлађење - каже Клачар. Велике конфронтације не очекује ни аналитичар Драгомир Анђелковић. - Мислим да је Вучић рационалан политичар и сигурно неће ићи у конфронтацију са Додиком. Када би то урадио, нанео би политичку штету себи јер је велики број његових гласача национално оријентисан и има добро мишљење о Додику. С друге стране, ни Додик нема разлога да се конфронтира са Србијом - каже Анђелковић. Ако премијер и јесте љут, то је због тога што му се Додик “отргао” контроли, коју је Вучић често јавно демонстрирао, градећи посебне односе са челницима РС, сматра директор Центра за регионализам Александар Попов. - Те 2012. мислило се да ће Вучић направити отклон од Додика, али се испоставило да су односи чак и срдачнији него у време Тадића. Сада, Додик га стварно није послушао: дошао је на састанак у Београд са већ донетом одлуком и тиме Вучића довео пред свршен чин. Вучић је одавао утисак да може да утиче на Додика, шта се у међувремену променило, не знам. Могуће је да је премијер касно схватио да референдум може да има далекосежне последице, али сада шта је, ту је. То колико је Вучић љут видећемо ускоро.
