Након молбе Дамаска, Русија је формирала у Сирији малу, али максимално ефикасну војну групацију, која се већ годину дана бори против терориста, штитећи сиријске, али и сопствене националне интересе.

У том периоду извршено је више од 15 хиљада војних налета, уништена је инфраструктура терориста ИД, а сиријска владина војска успела је да ослободи стотине насељених места, напредујући даље у борби против тероризма.

Група од 50 авиона и хеликоптера наноси прецизне ударе са више од 20 налета дневно, док је на почетку било и до 80 налета.

Генерал у пензији, Жан Луј Ескивје, бивши заменик команданта антитерористичке јединице Јелисејске палате објашњава: „Американци и њихови савезници су бомбардовали ИД пет година заредом, али терористи не само да се нису предали, већ су и напредовали и заузели Палмиру, која има симболички значај за Запад. Русија се укључила у ову игру са много мањим капацитетима и средствима него  Американци, али упркос томе је успела да заустави тероризам, да натера терористе да се повлаче, тако да се ситуација  у Сирији скроз променила.“ Током године за нама, Русија је много тога учинила по први пут: показала је ефикасност орбиталне групе својих сателита, брзо и ефикасно распоређивање својих трупа ван сопствених граница, сопствене савремене технологије вођења различитих војних операција. Обавештајна служба САД је свакодневно бележила бројна изненађења. 

По први пут у 21. веку оружане снаге РФ су отворено, масовно и ефикасно употребиле високопрецизно оружје — крстареће ракете „Калибар“, као и бомбардере и стратешку авијацију. Значајну подршку Ваздушно-космичким снагама је пружала и Медитеранска ескадрила, као и Каспијска флота Војно-поморских снага Русије.

При активној подршци из ваздуха, оружане снаге Сирије су спровеле успешне операције у провинцијама Латакија, Алеп, Хама, Хомс, а 9. августа је ратификован и споразум којим Сирија даје право руској авијацији на распоређивање својих летелица, на неодређени период. Операција РФ у Сирији на основу различитих показатеља је поставила руске оружане снаге на друго место по Глобалном индексу војне моћи 2015, одмах иза САД. Америчко издање „Форин полиси“ наводи да „Русија користи Сирију као полигон за своју нову војску и технику. На тај начин, Русија шаље поруку Америци и упозорава је да је обновила своју војну моћ после деценија сталног пада“.

Ипак, да се овде не ради само о презентацији војне моћи, говори  Жен Јујенџе, стручни сарадник Дипломатске академије Кине:

„Свима је јасно да је Русија дала велики допринос борби против тероризма у Сирији. Руска авијација се ефикасно бори против ИД и других терористичких група. Русија и САД помажу у решавању сиријске кризе, али као што видимо, међу овим земљама има све више неспоразума. Мислим да се ради о недостатку поверења, а будућност Сирије је немогућа без Русије која ће играти све важнију улогу у решавању кризе. Ипак, тај проблем може да буде решен искључиво заједничким напорима.“ Технолошка баријера. Када су блискоисточну иницијативу преузеле Русија, Иран, Сирија, под ударом су се нашле стратегија и утицај Запада на Блиском истоку. Русија са својим малобројним савезницима системски и методично ради на томе да ликвидира хаос који је вештачки успоставио НАТО на челу са САД и због чега је четири милиона невољника било принуђено да напусти Сирију и побегне од рата и ужаса.

„Да Русија није почела операцију на територији Сирије, амерички геополитички пројекат ’Велики Блиски исток‘, који подразумева успостављање марионетских влада, већ би био реализован, што би изазвало још дубљу кризу у региону“, каже  Ердоган Каракуш, генерал турског ратног вазухопловства у пензији и војни аналитичар.

У децембру 2015. године председник Владимир Путин је предложио да се оформи међународни антитерористчки фронт под окриљем УН. Нажалост, УН до данашњег дана, ни после много дискусија о тој теми, нису дошле до консолидованог става у вези са сиријским проблемом. Рафаел Гонзалез Креспо, шпански пуковник у пензији и војни аналитичар, тврди да до нормализације ситуације неће доћи све док све стране у конфликту не постигну концензус. Креспо се још пита и шта ради Запад  у Сирији: „Мени се чини да он и даље дестабилизује ситуацију јер жели да ослаби Русију. Водећу улогу у томе игра Вашингтон и мислим да ЕУ греши кад подржава Вашингтон у том питању.“

Противљење Запада

Занимљиво је да терористи ИД нису главни проблем са којим се Русија суочила у Сирији. Запад, уместо да заиста буде савезник, заправо је трећи значајни центар силе. Вашингтон није реаговао на позив Русије да уклони америчке авионе из сиријског ваздушног простора. Штавише, почетком октобра 2015. године Пентагон је разматрао да ли да САД користи војну силу како би штитиле „умерену опозицију“ од Русије и какве би биле последице такве акције. Александар Гусев, директор Института за стратешко планирање из Москве, каже: „Такозвана умерена опозиција, која ужива њихову подршку, отворено се бори против владине војске, иако нас Американци  уверавају да она ратује против ИД. На тај начин се ствара опасан преседан. Да су Американци желели ефикасну антитерористичку коалицију, они би се одавно придружили коалицији коју чине Русија, Сирија, Иран и Ирак, и руској војној операцији, али изгледа да САД имају другачији циљ и да је у њиховом интересу јачање тензија у региону.“