„Ми смо имали изборе на конгресу прошле године и нећемо их имати још три године. Не смем ја тако често да одржавам конгресе. Опет ни ту не знам шта мојима може пасти на памет и да не одлуче да ме смене, јер се код нас тајно гласа”, опрезан је Шешељ.
И док се први човек радикала отворено противи оваквом систему одлучивања о партијском шефу, по којем је Драган Шутановац постао нови председник ДС-а, јер је убеђен да то оставља простор за злоупотребе, у неким другим парламентарним странкама истичу да је тај модел одраз демократичности и да је прихватљив. Такве страначке изборе са више кандидата, осим демократа, још нико није спровео. Тачно је да су чланови ДС-а и ЛДП-а Тадића и Јовановића бирали непосредно, али они су били једини кандидати за паријске лидере.
Доскорашња председница ДСС-а Санда Рашковић-Ивић већ је изнела идеју да се непосредно гласа и у тој партији, али је више њених страначких колега оценило да је тако нешто немогуће спровести до предстојећих председничких избора у Србији.
За то време Марко Ђуришић, шеф посланичке групе СДС-а у Скупштини Србије, истиче да је у странци Бориса Тадића тај принцип већ уведен.
„Ми смо актуелног председника изабрали на непосредним изборима и у томе су непосредно учествовали сви чланови, као сада у ДС-у. С тим да је био један кандидат, па није било тако занимљиво. Али свакако, ово непосредно гласање у ДС-у није било прво, као што се интерпретира”, наводи Ђуришић.
Непосредни избори 2011. организовани су и у ЛДП-у, што је уједно био први пут да се овако нешто дешава у једној партији на српској политичкој сцени. Али је, попут СДС-а касније, и у ЛДП-у тада био предложен само један кандидат – Чедомир Јовановић, којем је поново поверен председнички мандат.
Марко Ђуришић, на питање о томе да ли на неком наредном партијском изјашњавању очекује више учесника у председничкој трци, одговара да би то свакако било интересантније и за чланове и за јавност.
„У СДС-у ће свакако бити задржана пракса да се лидер бира непосредно, а да ли ће бити више кандидата, то у овом тренутку не могу да знам”, оцењује Ђуришић.
Радикали се, с друге стране, бар према најавама Војислава Шешеља, неће изјашњавати на овај начин. Лидер СРС-а уверен је да је непосредан избор партијског шефа исувише сложен и да га је тешко контролисати.
„У таквој ситуацији руководство општинског одбора држи све податке под контролом и одлучује ко ће од чланства бити позван да гласа, а ко не. Тако онај ко унапред придобије већину челника општинских одбора странке обезбеђује победу на председничким изборима. Јавност се не бави толико детаљима о томе шта се дешава на терену, као што то чини приликом избора на државним нивоима, а чак и на тим државним изборима се много краде. Можете ли онда да замислите како би било у овој ситуацији”, каже Шешељ.
Насупрот њему, међу присталицама непосредног гласања у странци је и председник Двери Бошко Обрадовић, који верује да је „то увек добродошла тема, јер непосредни избори по правилу дају већи легитимитет онима који буду изабрани”.
„То важи и за унутарстраначко изјашњавање, као и кад се дешава на неком националном нивоу. Зато и подржавам да руководство сваке странке има што ширу подршку базе, исказану на што непосреднији начин. Добро је да свако провери како стоји и међу својим чланством и у народу”, поручује Обрадовић. 
Војислав Шешељ, међутим, верује да је много бољи принцип да се за страначког шефа гласа по делегатском систему и да се о томе на конгресима или скупштинама изјашњавају људи које партија одреди за тај задатак. Лидер радикала додаје да, осим изузетака, такву праксу и данас примењују све партије.
Упитан да ли постоје изгледи да Двери у будућности уведу праксу директних избора за страначког лидера, Бошко Обрадовић одговара да то још није актуелна тема.
„Ми смо тек усвојили статут и изабрали органе, а ја сам као председник још у првој години мандата. Бавили смо се републичким изборима, уласком у парламент… Али је то свакако нешто о чему би ми требало да разговарамо у будућности, кад будемо израдили бројне унутрашње акте, што нам тек предстоји. И та тема требало би да се нађе пред органима нашег покрета. Али то није нешто о чему могу ја да одлучујем сам. О томе треба да се изјасне сви”, закључује Обрадовић. Извор: Политика
