Правда

- Све ми је јасно, ништа ја нисам урадио. Наместили су ме ови моји - било је све што је смирено рекао хрватски шпијун када су му оперативци БИА у цивилу и полицајци саопштили да мора да крене са њима.

Њему су лисице стављене у близини аутобуске станице у Београду, када је кренуо да купи карту за Хрватску. Чоловић се није опирао хапшењу нити је деловао изненађено због тога што су га оперативци опколили.

Како се верује, он је планирао да посети своје село у Далмацији. Међутим сумња се да је хтео да побегне после дојаве да је откривен. Након легитимисања он је одведен у кућу у којој је годинама живео у Угриновцима да би присуствовао њеном претресу.

Покушавао је да умири фамилију и рекао им је да не брину. Он у Србији није био запослен, већ је примао инвалидску пензију. У Београд се доселио 1990. године и на ратиште у Крајину је одлазио повремено и то као добровољац.

Рањен је у августу 1993. године у леву руку гранатом у насељу Житнић код Дрниша, и после лечења је отишао у инвалидску пензију са 78 одсто телесног оштећења. Постоји сумња да је он врбован још за време рата у замену да му не дирају имовину.

Чоловић се никад није женио нити је имао деце. Држављанин је Србије и Хрватске. Већи део живота је провео у Хрватској. Комшија из Дрниша га је назвао "љигавцем пиргавим". Извор: Курир