Међутим, како наводи новинар Давор Иванковић у тексту за “Вечерњи“, Чоловић није ни агент војне ВСОА, ни цивилне СОА.
У хрватској обавештајној заједници, како се наводи, након што су београдски медији објавили сензацију о хапшењу хрватског агента, брзо су из стања узбуне прешли у редовно стање јер су једнако брзо установили да су “хрватски агенти у Србији на броју“.
“Чоловића у Србији вероватно нису покупили тек тако, али да ли заиста потиче из обавештајног миљеа још из времена бивше државе, нека открива званични Београд“, наводи се у тексту.
У хрватској обавештајној заједници на ову причу гледају као на “спрску политичку игру у сврху покушаја компромитовања Хрватске“.
“Неки бивши српски обавештајци, а сада аналитичари, путем медија већ шаљу позиве хрватској страни да предузме контрамере и говоре како ћемо сада сигурно одговорити на једнак начин, али, како ствари стоје, јавних контрамера неће бити јер Чоловић није наш агент“, пише Иванковић.
Као што су хрватски агенти у Србији “на броју”, тако су, веројатно, и агенти служби Србије у Хрватској исто тако “на броју”. И то је, колико год се то “обичним” људима чинило чудним, нормално стање, које показује да су односи две државе на том плану у ситуацији уобичајеног шпијунског надметања, наводи се даље.
Хрватска је свесна где се у Хрватској налазе обавештајни центри БИА-е, као што су и у Србији свесни да Хрватска тамо има врло активну обавештајну мрежу. Стога би хапшење правог хрватског агента изазвало потресе који би закомпликовали односе између РХ и Србије, наводи “Вечерњи лист”.
“Почео би прави хладни рат, у којему сви скидају рукавице. Оптужница која се путем медија ставља Чоловићу, да је скупљао податке о бившим официрима ЈНА и српских војски, јер се РХ, као, спрема пронаћи ратне злочинце, звучи аматерски. Тај је посао засигурно већ обављен. Даље, Хрватској нису потребни такви “извиђачи” јер обавештајни посао према Србији обавља се, углавном – из Хрватске. Системом електроничког надзора наши обавештајци покривају целу Србију и још пуно даље на исток. Нису потребни извиђачи да знамо кад се упали тенк у Нишу или МиГ на Батајници.”, пише у тексту.
Ивковић даље пише да 2002. није било скандала, када је министар обране Јозо Радош “Глобусу” дао транскрипте разговора Слободана Милошевића с генералима, можда се ни данас не би знало да су хрватски обавештајци прислушкивали од 1995. до 2000. цели српски војни и политички врх.
“И зато прича о Чоловићу, засад, спада тек у политичку намеру да се Хрватској напакости. Покушај притиска Београда на Загреб путем ЕУ и Брисела није успео, а ово хапшење долази уочи одржавања нове руско-српске војне вежбе тик до источне границе Хрватске. Политика у Београду опет игра на криву карту одржавања некакве митске надмоћи државе Србије над Хрватском јер оваквим провокацијама неће моћи притиснути Хрватску да им не ради више никакве проблеме у ЕУ интеграцијама. Напротив”, закључује “Вечерњи лист”.
Извор: Вечерњи лист
