Пише: проф. др Емил Влајки, председник Партије економске и социјалне правде
Предсједника СДС-а Младена Босића јучер је шокирала чињеница да одлука о референдуму о Дану Српске није донијета у договору са Србијом. Босић је гостујући у Дневнику 2 БН телевизије поставио питање: “Ако не подржава Србија референдум, ко онда подржава?”.
Ухвати ме нелагода. Прво, видим да су се муслимани озбиљно забринули око тога тко све у свијету подржава Референдум; очито је да би хтјели да он успије.
Друго, човјек, Србин шокиран, трауматизиран. Био у Пољској па нема појма ни о чему, а ни не зна за подршку Русије. Јест да је то највећа земља на свијету, јест да је велесила, јест да предводи евроазијски блок, више пута већи од ЕУ. Али, ето, он то не зна. Можда се и он удубио у знаност, па не прати вијести.
Али господин Босић, не само да ништа не зна, већ има и чврсто мишљење о онима који су криви за његово незнање:
„Постало је јасно да одлука о референдуму није договорена ни са ким, него да је Додику једно јутро пало на памет да због предстојећих локалних избора употреби причу око референдума, без икакве анализе последица и тока корака.“ (Босић на ТВ1)
Да се не ради о незнању дотичног, рекло би се да је то уврједљиво политичко комуницирање, уствари чист безобразлук. Ствар је, међутим, много озбиљнија од исказане некултуре. Ради се о (вјеројатно несвјесној) манипулацији јавношћу којом се, не хтијући, руши достојанство српског народа. Зато ћемо овај наратив пажљиво анализирати:
1. Ово није Додиков референдум, нешто што му је „пало напамет“ и што је он, наводно, инструментализирао за своје егоистичне, политикантске циљеве, него је референдум СРПСКОГ НАРОДА.
Подсјећам господина Босића да су српске странке у Народној Скупштини РС изгласале тај референдум ЈЕДНОГЛАСНО, позиција и опозиција.
Ако господин Додик има, по господину Босићу, те моћи да утиче на „своје“, како је успио „обрлатити“ опозицију, међу осталима и СДС?
Дакле, казати да је читава Народна Скупштина у функцији онога „што Додику падне на памет“ (уз јутарњу кафу) би, у најмању руку, било уврједљиво да се не ради о Вама.
2. Ово друго би се могло схватити као крајње понижавање суштине српског народа. Наиме, када је у Скупштини расправљано о предложеном референдуму, НИКОМЕ није пало на памет да се распита о томе тко ван РС подржава Рреферендум, а тко га не подржава. Народна скупштина је одраз менталитета Срба. А суштина тог менталитета је борба за правду; израз ‘Боже правде’ је главна карактеристика тог народа, његова химна!
Срби су схватили нешто врло једноставно: „Да кад тројица страних судаца и двојица СДА Бошњака надгласају два друга конститутивна народа, ДА ЈЕ ТО НЕПРАВЕДНО.“ Српски посланици су, дакле, изгласали тај референдум:
а) зато што ником не дозвољавају да дира у њихов Дан Републике;
б) зато што је одлука Уставног суда БиХ била НЕПРАВЕДНА, а не због тога што су мислили о томе да ли ће их, или не, подржати ови или они!
Ја, особно, не вјерујем, као што многи мисле, да Ви овакве (честе) ставове износите зато што сте на то, из неких разлога, присиљени да то радите. Вјеројатно сте, као шеф странке, у многим обавезама које Вас спрјечавају да дубље промислите оно што изјављујете.
Али постоји једно методолошко правило којег би требало да се држите: Немојте сумњати у фундаменталне карактеристике, у темељно поштење свог народа. Када Народна Скупштина једногласно нешто донесе, онда се ту не ради о калкулацијама једне особе, него о испољеном народном чојству, онда је то ОНО ПРАВО.
Све у свему, што би рекао А. Б. Шимић: „Човјече пази да не идеш мален испод звијезда.“
Ја се у нечему ипак могу с Вама сложити. Овај је референдум бременит опасностима.
Али након што су Србима одузети грб и химна, након што су из Српске стотине надлежности на силу пренесене, практично, у корист Бошњака, након што се демонизација Срба наставља несмиљеним темпом, итд., што се могли урадити? Да једног дана, прегласавајући Србе, Уставни суд БиХ укине и сам назив ‘Република Српска’?! једном се требало рећи „доста“. И то је речено.
Нетко може казати како вријеме за овај оправдани револт није право („ми то радимо, „изазивамо их“, а сви су много јачи од нас и против су нас“). А ја вам велим: „Ниједно вријеме није право“, али је било крајње вријеме да се престане са понижавањима српског народа.
Народа Руђера Бошковића, Николе Тесле, Михајла Пупина, народа Иве Андрића, Меше Селимовића, Десанке Максимовић, народа који је имао модерну државу давно прије многих других народа у Европи.
Народа који сада стење под протекторатском (колонијалном) чизмом.
Од сада нећемо више ни шутити ни трпити диктатуру странаца.
Боже правде! Извор: Правда
